Snažan emotivni komad videlo skoro 500 ljudi
Treće izvođenje komada pred ženama iz sigurnih kuća
Predstava Potkrovlje čuvenog norveškog koreografa i reditelja Jua Stromgrena svetsku premijeru doživela je na 19. Beogradskom festivalu igre. Komad je prva imala priliku da vidi publika u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 29. marta, a repriza je odigrana sutradan u krcatom Bitef teatru u Beogradu. Drugu reprizu, sinoć na istom mestu, imala je prilike da pogleda publika dobrim delom sastavljena od štićenica sigurnih kuća iz dva najveća grada u Srbiji.
Organizatorima Beogradskog festivala igre nije nedostajalo hrabrosti i poverenja da pozovu Jua Stromgrena da sa svojom kompanijom specijalno za ovu manifestaciju premijerno izvede novi komad Potkrovlje. Sudeći po reakcijama publike, bio je to odličan potez.
Stromgren je poznat publici u Srbiji. Na 15. Beogradskom festivalu igre predstavio se kao koreograf, pisac komada i scenograf predstave Četrdeset u izvođenju Poljskog teatra igre, dok je u 43. izdanju BITEF-a njegova predstava Pisac dobila nagradu publike. Međutim, ovaj multimedijalni umetnik iz Osla, rezidencijalni koreograf u Norveškom nacionalnom baletu, direktor svoje nezavisne trupe i kreator više od 150 produkcija, spreman je da svaki put iznenadi publiku i, kako kaže, “oduvek pokušava da ruši granice”. Ovaj put to čini komadom Potkrovlje.
U Stromgrenovom novom komadu četiri žene našle su se u jednom potkrovlju iz različitih razloga: pokušaj samoubistva, samoća, tajni seks, nesnađenost ili jednostavno potreba da pronađu cipele… Kada četiri ličnosti, tako različite, a toliko snažne, stupe u interakciju u toj zatvorenoj prostoriji i napetoj atmosferi skandinavskog noara, iz toga izbija ceo opseg akcija i stanja, od onih koje traže najtananije emocije do ibzenovskog mraka, ogoljenosti i oštrine. A “priča se okreće na neočekivane načine i slika život onako kako se plašimo da ga vidimo – u samom jezgru”, poručuje Stromgren.
Stromgren komadom Potkrovlje, uz originalnu muziku kompozitora Bergmunda Vala Skaslijena, briše granice između savremene igre i teatra pokreta, a Elen Lindblad, Henriete Hamli, Angela Demate i Nora Svendsgard izvele su ga tako sugestivno i intenzivno, ne samo sa igračkim nego i sa glumačkim darom, da je svaka od likova bila – protagonistkinja. Njihove egzistencijalne drame, motivisane očajem, strahovima, rivalitetom i dominacijom, (istopolnom) ljubavlju, mržnjom, nadama, obmanama, besom, ludilom, trpljenjem i pobunom prelile su se sa scene i pao je “četvrti zid”, onaj između izvođačica i publike.
Potkrovlje je sinoć imalo i dodatnu dimenziju, pošto je izvedeno pred gledateljkama koje su život izvan scene osetile u “samom jezgru”, žene iz sigurnih kuća u Beogradu i Novom Sadu. One su pratile predstavu zajedno sa koordinatorkom Sigurne kuće Vesnom Stanojević, a njihov dolazak u Bitef teatar organizovala je kompanija Mozzart, jedan od sponzora Beogradskog festivala igre. Sudeći po njihovim izrazima lica i toplom aplauzu kojim su pozdravile mlade igračice na koktelu nakon izvođenja, bile su više nego zadovoljne Potkrovljem i jedinstvenim doživljajem.
Zadovoljstvo nisu krile ni igračice kada su saznale ko su bile gošće u publici. To je otvorilo i pitanje mogućnosti društvenog angažmana kroz umetnost, kroz predstave poput Potkrovlja.
– Nisam videla celu predstavu kao gledateljka, tako da ne mogu da kažem koliko je angažovana u tom smislu. Iznutra sam, u predstavi, imam ono što me vodi i ono što radim, tako da ne znam kako publika to vidi. Ali ovo je veoma emotivan komad i to je njegova glavna prednost. Istovremeno, mislim da je na neki način i prst u oko zatvorenosti. A to da li je moguće ovakvim komadima menjati društvo, to ne znam, to bi trebalo pitati koreografa – kaže Elen Lindblad uz osmeh.
Ova igračica sa diplomom Kraljevske švedske baletske škole sa Stromgrenom sarađuje od 2010. godine, a poziv da igra u Potkrovljustigao joj je u Stokholm, gde inače živi i radi. Neposredno pre toga igrala je i u Netfliksovom filmu Dancing Queen (2021), za njom su brojne turneje sa velikim produkcijama, ali prednost daje nastupima u manjim prostorima.
– Više volim manje scene, intimniji je prostor i publika je praktično odmah tu, pred nama – kaže Elen Lindblad i priča da joj je “ono lično” važno i pri kreiranju uloga i da odatle crpi sve što će ugraditi u lik koji igra.
Najzahtevnija u pripremi i izvođenju Potkrovlja bila joj je scena u kojoj njen lik u jednom trenutku “potpuno poludi”.
– To je emotivno najzahtevniji trenutak sa kojim sam se susrela – kaže umetnica, dodajući da se nada da će tu scenu s jednakim intenzitetom moći da iznese i pri stotom ili dvestotom izvođenju.
U kompaniji iz Osla, nakon premijere i prvih repriza, ne sumnjaju da će Potkrovlje imati dug vek na sceni.
– I više smo nego zadovoljni reakcijama publike na prvim izvođenjima i otvorenošću prema idejama koje Potkrovlje iznosi. Predstava govori univerzalne stvari o odnosima među ljudima i problemima koji se javljaju pri tome, a Ju ih veoma dobro prenosi u te svoje mikrosvetove, pa gledaoci mogu sa svim tim da se identifikuju – ocenjuje Vanesa Storm, producentkinja predstave.
Stromgren kaže da svojim komadima želi da pokrene diskusiju, pa i raspravu, a da on kao umetnik nikada nije doživeo da njegov rad i “nedostatak političke korektnosti” publika u Srbiji pogrešno razume. U razgovorima o doživljenom i Vanesa Storm vidi prostor za “veliko pitanje” delovanje umetnosti u društvu.
– Potrebno je biti otvorenog uma, a tu možda i provokacija može dobro da dođe. A potom su veoma važni i razgovori o tome šta ste osetili gledajući neki komad ili doživljavajući neko drugo umetničko delo. To svakako može da promeni nešto u publici – misli ona.
Predstavu Potkrovlje će nakon Beogradskog festivala igre moći da vidi publika Muv festa u Ostravi u Češkoj u maju, a od juna će biti na repertoaru Norveške opere i baleta u Oslu.
– Beogradski festival igre je sjajan i zahvalni smo na tome što smo dobili priliku da ovde premijerno igramo Potkrovlje. Nadam se, svakako, da ćemo se videti i ubuduće, sa nekim novim komadom – navodi Vanesa Storm.
Tagovi
