Povezanost Šarića sa policijom odranije je poznata i ta priča provlači se još od nastanka ove grupe. Kada je pao tovar kokaina u urugvajskim vodama te 2009. godine, akciju su izvele zajednički srpska BIA i američka DEA, a odsustvo učešća policije u akciji tada je obrazlagano nezvaničnim tvrdnjama o nedostatku poverenja i curenju informacija. Mada, takve informacije poznavaoci prilika uvek uzimaju sa rezervom jer je, kao i u ovom slučaju, manji broj onih policajaca za koje se sumnja da su pomagali kriminalcima naspram onih koji akciju sprovedu do hapšenja i otkrivanja grupe. Čak je te 2009. godine neposredno pre akcije „Balkanski ratnik“, čitava radna grupa koja je radila na slučaju „Šarić“ izmeštena iz MUP-a u BIA. Dakle, kao i sada, bilo je i onih „prljavih“, kao i onih poštenih policajaca.
Šarićeva grupa počela je ozbiljnije da radi u Beogradu negde 2005. godine, kada je kriminalna scena još osećala posledice akcije „Sablja“. Ni sama policija u to vreme nije imala mnogo podataka o razmerama šverca kokaina, odnosno snage kriminalnih grupa iz Crne Gore i njihove direktne povezanosti sa proizvođačima droge u Južnoj Americi.
Nedeljnik je, recimo, imao uvid u policijski izveštaj iz dvehiljaditih, u vreme zajedničke države, u kojem su pobrojane sve grupe koje se bave krijumčarenjem kokaina. Svi tragovi tih grupa vodili su ka Crnoj Gori, a primećen je i njihov međunarodni karakter.
Tako se, recimo, spominje grupa „Amerika“ čije članove karakteriše činjenica da su većina njih duži period živeli u SAD i da imaju odlične kontakte sa kolumbijskim kartelima i italijanskom mafijom u Americi…
***
Darka Šarića na prvu loptu srpska javnost opisuje nadimkom “balkanski Eskobar”, a sličnosti između optuženog Pljevljaka i kolumbijskog “kralja kokaina” ima više nego što se pretpostavlja.
Paralela sa Šarićem ima i previše. Obojica su, praktično sa socijalnog dna, došli do samog vrha brutalnog sveta kokainskog šverca, zaradivši milijarde dolara, kako se pretpostavlja. I Šarić i Eskobar su u početku bili voljeni u svojim sredinama kada se država ustremila na njih. Eskobar je gradio kuće siromašnima u Medeljinu, a Šarić je pomagao sugrađanima u Pljevljima, pa je isti narativ pratio i jednog i drugog u vreme hapšenja – Kolumbijci nisu imali ništa protiv prodaje kokaina Amerikancima „dok novac dolazi u Kolumbiju”, dok su sličan stav imali i u Pljevljima, ali i u Crnoj Gori i Srbiji gde se govorilo “Pa šta ako prodaje kokain u Evropi”.
Njihova imena su ušla u popularnu kulturu, pa su lokalni muzičari i pravili pesme u kojima se veličalo njihovo ime.
U padu i jednog i drugog aktivno su učestvovale američke službe zadužene za borbu protiv narkotika – DEA. I Šarić se predao srpskim vlastima, a uslovi pod kojima se predao nikad se nisu saznali, baš kao što ni kolumbijska javnost nije znala ništa o dilu koji je Eskobar sklopio sa kolumbijskim vlastima.
Ceo tekst objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
NAPOMENA: Naredni broj Nedeljnika izlazi 5. maja
Tagovi
