Američki senator Kris Marfi, koji je četiri dana proveo na Balkanu u sklopu američke delegacije, napisao je – sada već tradicionalno – tekst za “Medium” o tom putešestviju.

Brojni ovdašnji mediji, među kojima je i Nova.rs, preneli su ovaj tekst.

Evo kako je to izgledalo prema Marfiju.

Naša prva stanica bio je Beograd, Srbija. Tokom godine, razvio sam odnos sa predsednikom zemlje Aleksandrom Vučićem – često ručamo kada on dolazi u Vašington. Kad smo stigli u predsedničku kancelariju, srdačno je pozdravio našu delegaciju. Ni Šahin ni Tilis nikada nisu upoznali Vučića, pa sam naš susret započeo tipičnim, dugim nizom diplomatskih opaski o dugom prijateljstvu između naša dva naroda. Dva minuta nakon mog uvodnog monologa Vučić me prekinuo.

“Kris, Kris, Kris… mi se dobro poznajemo. Prestani sa formalnostima. Šta želiš da znaš? Reći ću ti.“

“OK, Aleksandre”, odgovorio sam pomalo uzrujano. “Želimo da znam ovo – hoćete li stati uz demokratske nacije i sankcionisati Rusiju ili ćete nastaviti da igrate na obe strane?”

To nas je uvuklo u dug i iskren razgovor o istorijskoj želji Srbije da, kako kažu na Balkanu, sedi na dve stolice. Jednoj u Evropi i jednoj u Rusiji. Vučić je godinama vešto upravljao tom ravnotežom, ali sada ga je invazija Ukrajine naterala na tačku odluke. Evropska unija – u kojoj Srbija želi da bude – više neće pustiti Vučića da sedi na obe stolice. Moraće da bira, a Vučića smo tokom sata gurali na nekoliko kratkoročnih koraka koje je mogao da napravi prema pravom izboru.

„Nazovi me za šezdeset dana“, rekao nam je kad je sastanak prekinut. “Proveri da li sam učinio ono što sam ti rekao da ću učiniti.”

„Dogovoreno“, rekao sam mu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.