Kada bi se u svakoj zemlji sveta živelo kao u Nemačkoj, bile bi nam potrebne tri ovakve planete. Nemci su već sada potrošili više prirodnih resursa nego što im „pripada“ u ovoj godini. Potrebne su promene, prenosi Dojče vele.
Tek je početak maja, a Nemačka već danas obeležava svoj nacionalni Dan ekološkog duga. To znači da su stanovnici nemačke već sada potrošili prirodne resurse koji su im na raspolaganju za čitavu godinu 2022. – kada se uzme u obzir njihov udeo u globalnoj populaciji. Za samo 125 dana (od početka ove godine) Nemci su potrošili toliko resursa koliko bi „smeli“ u čitavoj ovoj godini – i to pod uslovom da ih troše na održiv način.
Kada bi se svi stanovnici naše planete ponašali kao ljudi u Nemačkoj, kada bi živeli na isti način i trošili resurse onako kako se to radi u Nemačkoj, to bi značilo da su nam potrebne tri Zemlje da zadovoljimo sve potrebe.
„To bi trebalo da bude alarm koji bi morao da nas podseti na ozbiljnost situacije“, kaže Lara Luiza Ziver, savetnica za pravedno korišćenje resursa u nemačkoj nevladinoj mreži INKOTA. „To je poziv na buđenje svima nama, ali i političarima i industriji, signal da više ne možemo ovako dalje.“
Razlog za tako rano obeležavanje Dan ekološkog duga u Nemačkoj je, sudeći po navodima Štefana Kipera, portparola „Džermanvoča“ (Germanwatch), organizacije za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, intenzivna potrošnja resursa u sektorima kao što su poljoprivreda, odnosno energetska neefikasnost zgrada. „To znači da Nemačka zapravo živi na kredit, odnosno da Zemlji uzima mnogo više nego što nam u stvari pripada na našoj planeti“, kaže Kiper.
Suviše sporo se napreduje
I ovo nije prvi put da Nemačka tako brzo kompletno potroši „svoje“ resurse. Dan ekološkog duga se već godinama obeležava otprilike u isto vreme. „To je ono najtužnije. U Nemačkoj nema dovoljno napretka. Nema osetnog napretka s ciljem smanjenja potrošnje resursa ili emisije štetnih gasova“, kaže Kiper i dodaje da se tako šalje pogrešan signal drugim zemljama koje možda gledaju upravo u Nemačku po pitanju odnosa prema problemu emisije tih gasova.
„Ono što oni vide jeste da Nemačka baš i ne napreduje po pitanju ostvarenja svojih klimatskih ciljeva i onda možda misle da sve to i ne treba ni za njih da bude neki prioritet.“
U tom kontekstu, naš sagovornik dodaje da Nemačka „mora da preduzme ogromne i merljive napore kako bi pokazala da nije samo definisala svoje ciljeve, već da nešto i preduzima kako bi ih ostvarila.“
Život na račun siromašnijih
Iako je Nemačka već u ovo doba godine dosegla svoj „limit“, trebalo bi ipak napomenuti da ona nije prva zemlja sveta koja je u tome „uspela“. Još pre Nemaca, Dan ekološkog duga dogodio se i nekim drugim bogatim državama, poput Katara, Luksemburga, Kanade, SAD ili Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Lara Luiza Ziver kaže da to pokazuje i da bogate industrijske zemlje žive na račun siromašnijih država kao što su Jamajka, Ekvador, Indonezija, Kuba ili Irak – dakle, onih zemalja koje troše manje resursa, zemalja u kojima će se Dan ekološkog duga obeležiti tek krajem godine.
„Nemačka je peti najveći potrošač resursa na planeti, ona s globalnog juga uvozi 99 odsto potrebnih minerala i metala“, napominje Ziver. „Iako te zemlje ne troše istu količinu sirovina, upravo one snose posledice po pitanju pogoršavanja situacije oko poštovanja ljudskih prava, odnosno štete koju trpi životna sredina.“
Dan ekološkog duga kroz istoriju
Pre pola veka, bio-kapaciteti Zemlje bili su više nego dovoljni za pokrivanje godišnjih potreba čovečanstva za prirodnim resursima. Vremenom se, međutim Dan ekološkog duga, dakle datum koji označava trenutak u kojem su se de fakto potrošili svi održivi resursi koji globalnoj populaciji stoje na raspolaganju u nekoj godini, pomerao sve više prema početku godine.
Za tekuću godinu taj datum doduše još nije objavljen. U 2020. to je bilo 22. avgusta. U 1970, godini on se obeležavao 30. decembra, a 1990. desetog oktobra. Već 2010. to je bilo 6. avgusta.
Šta bi trebalo menjati?
Jedan od glavnih krivaca za prekomerno trošenje „budžeta“ koji nam na raspolaganje stavlja priroda jeste emisija ugljen dioksida. Ona čini oko 60 odsto ekološkog „pečata“ globalne populacije u ovom trenutku. Kada bi svet emitovao samo polovinu onoga što danas emituje, to bi bilo dovoljno da Dan ekološkog duga dosegnemo čak tri meseca kasnije nego što ga sada obeležavamo.
Jedna od najefikasnijih mogućnost za smanjenje količine štetnih emisija jeste prelazak na obnovljive izvore energije, a Lara Luiza Ziver napominje: „Svi zahtevaju prelazak na obnovljive izvore, ali za to su nam potrebni minerali i metali poput kobalta, litijuma i nikla. Ono što često zaboravljamo jeste da obrada tih metala i minerala sa oko 11 odsto doprinosi globalnoj emisiji ugljen dioksida.“
Potrebne su promene
Ziver se, zajedno drugim organizacijama civilnog društva, zalaže za radikalno smanjenje potrošnje sirovina, a u tome je ohrabruju planovi nemačke vlade koja je u svoj koalicioni ugovor ubacila da joj je cilj upravo smanjenja potrošnje sirovina.
Pomaka već ima. Građani Vupertala na zapadu Nemačke inicirali su tako projekat u okviru kojeg stare železničke linije žele da pretvore u mrežu biciklističkih staza – koje bi u idućih 30 godina, kako se očekuje, moglo da koristi oko 90 miliona biciklista.
Tagovi
