Virusolog Ana Gligić izjavila je da nema razloga za strah od majmunskih boginja, ali da, kao i kada su u pitanju svi virusi, ima razloga za brigu. „Imamo razloga za brigu, ne za strah, nego za brzu organizaciju da se suočimo sa problemom koji nas očekuje“, rekla je.
„Majmunske boginje bile su aktuelne pre 50 godina i za vreme epidemije kada smo mi imali, jer smo mi pratili više od 20 naučnika koji su istraživali baš majmunske boginje. Zašto? Jer poreklo variole vere nije poznato do današnjih dana. Smatralo se da treba tražiti poreklo možda među majmunskim boginjama. Da se taj virus transformisao u velike boginje, odnosno u variolu“, rekla je Gligić, a prenosi N1.
A ne zna se kako, dodaje.
„Istraživači su u startu mislili da majmunske boginje ne izazivaju bolest kod ljudi i da se ne mogu preneti na čoveka. Međutim, 1970-tih dokazan je prvi slučaj prenošenja bolesti na ljude, iako su se majmunske boginje 1950-tih godina javljale na hiljade u centralnoj Africi, sa smrtnošću od 3,3 procenta“, kazala je Gligić.
Posle se, kaže, to smanjilo vakcinacijom i istrebljivanjem velikih boginja koje, kako dodaje, imaju zajednički imunitet sa majmunskim.
„Letalitet se tamo smanjio na 1,1 posto“, rekla je.
Gligić kaže da sada postoji jedna opasnost – da virus ojača.
„Neizvesno je, ali postoji jedna velika opasnost – srodnost porekla majmunskih boginja kada pređu na čoveka, jer to je mali evolutivni put preskoka s majmuna na čoveka, to je najsrodniji put. Da li će doći do toga da virus na čoveku jača, to je sad opasnost“, pojašnjava Gligić.
Ona kaže da ne treba da očekujemo epidemiju kakva je epidemija variole vere 1980-tih, ali da treba biti oprezan.
„Mora se razmišljati odakle je virus potekao. Računajući na sve što uvozimo iz Afrike, majmuni se hrane voćem, mi uvozimo mnogo voća. I insekti mogu imati ulogu u prenosu, to može biti razlog da se odjednom pojavili slučajevi na svim kontinentima. To je vrlo neoubičajeno. Postoje teorije da se može razmišljati da li je to neko nešto napravio. Ja mislim da nije“, zaključila je Gligić.