Obično važi – i reći ćemo vam iskreno: pogrešna je – ona teza da loše vesti prodaju novine, ali tekst najavljen na naslovnoj strani, što će videti svako ko se udubi u redove profesora Čedomira Antića, nije o pesimizmu. Zapravo, iako će uvek biti onih koji govore da je ovo što živimo najgore doba, ne preti nam nikakav povratak u 1944, kako je to grcajući najavio predsednik. A čak i ako se to desi, to nije najgore što (nam) je bilo.
Da treba gledati unapred, govori i vest o „bratskom izmirenju“ Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, ozvaničenom na „liturgijama pomirenja“ u Beogradu i u Skoplju. Tom fotografijom otvaramo novi broj Nedeljnika…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
NAJGORA GODINA – Vučić je nedavno ukazao na to da nas čeka najteža godina u našoj istoriji od 1944. do danas. Kako god bilo, teritorija Srbije je tada oslobođena. Nije moglo biti teže nego prethodnih godina, osim ako ne uzmemo u obzir stradanje oko 70.000 stanovnika Srbije, koje je prouzrokovala revolucionarna pravda. Kolike su šanse da Srbija, koja je danas verovatno najrazvijenija i sa najvišim standardom u svojoj istoriji, zaista doživi najgoru godinu od 1944? Analiza prof. Čedomira Antića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – „Jedina stvar koju bih očekivao od Zelenih, ako ne i od drugih stranaka koje sve rade „za našu decu“, jeste smanjivanje granice za glasanje na 16 godina. Zašto da se za sto godina ne hvalimo nečim tako progresivnim?“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.
MERCEDES – Srbija pregovara, prema izvorima Nedeljnika, s predstavnicima Mercedesa i Tojote o otvaranju njihovih auto-fabrika u našoj zemlji. O ishodu pregovora još se ništa ne zna. Ni Srbija ni Mercedes nisu isti kao pre 15 godina kad je taj automobilski div „otkačio“ Srbiju i izgradio fabriku u Mađarskoj. Ekskluzivna saznanja Miše Brkića u novom Nedeljniku.
UDBA – Kod srpskih nacionalista najomiljeniji komunisti su Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić, kojima tepaju partizanskim imenima Leka i Krcun. Njih dvojica su rukovodili saveznom i republičkom tajnom policijom. Nijedna domaća organizacija u istoriji nije pobila ili utamničila više Srba od KNOJ-a/Ozne/Udbe. Mit o velikom srpskom rodoljublju ove dvojice policajaca nema mnogo osnova u istoriji. Velika istorijska analiza Predraga J. Markovića u novom Nedeljniku.
SMAJLOVIĆ – „Dok u Ukrajini besni rat, u Srbiji je na snazi obustava najteže političke vatre“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
RATKO I IVAN – „Pogledao sam levo ka Lapišnici. Pomislio – ‘al’ smo na izvolte, neće valjda’. Mi smo Crveni krst. Ženevska konvencija i to. Sledećeg sekunda je stigao demanti. Raspalilo je po nama žestoko. Ništa nisam video pred očima. Hvala, humana braćo“. Trideset godina od ranjavanja u Sarajevu za Nedeljnik piše Ivan Lalić.
ĐINĐIĆ I BAJIĆ – Mesto sećanja na Zorana Đinđića ne može biti u nekom mirnom parku ili na pustim novobeogradskim ulicama kako su pljuštali predlozi odasvud, a svi sjedinjeni u ideji da se spomenik skloni u neki „ćošak“. Mi ćemo strpljivo čekati da se predviđeno konkursno mesto uredi – kad god se stekle sve okolnosti. Kao što smo strpljivo, potpuno ubeđeni da radimo valjanu stvar, istrpeli opšte šikaniranje prethodnih godina, ispričao je za Nedeljnik najznačajniji živi srpski vajar i autor skulptorskog rešenja za spomenik Đinđiću.
Tagovi
