• Zabrinutost oko troškova života nalazi se na prvom mestu; skoro polovina ispitanika kaže da žive „od plate do plate“
• Plata i sagorevanje na poslu su glavni razlozi za promenu posla; ravnoteža između posla i privatnog života najviše se razmatra kada se bira novi posao
• Preuzimaju akcije kako bi smanjili svoj lični uticaj na životnu sredinu, i misle da kompanije i vlade dražava ne čine dovoljno po tom pitanju.
Prema Deloitte-ovom globalnom istraživanju milenijalaca i generacije Z za 2022. godinu (Global 2022 Gen Z and Millennial survey), pripadnici generacije Z i milenijalci su duboko zabrinuti za trenutno stanje u svetu. Oni su zabrinuti zbog rasta troškova života, klimatskih promena, novčane nejednakosti, geopolitičkih konflikata i pandemije COVID-19, i rešeni su da preduzmu odgovornost za važna pitanja u društvu. Međutim, oni se takođe bore sa svakodnevnim izazovima kao što su finansijska neizvesnost i velika količina stresa.
Troškovi života su glavna briga
Ove godine, pripadnici generacije Z i milenijalci naveli su troškove života kao svoju najveću brigu, odmah pored klimatskih promena. Zabrinutost za troškove života može biti simptom vremena u kome živimo, s obzirom na porast inflacije, ali takođe govori i o problemima koje ove generacije navode poslednjih 11 godina u Deloitte-ovim istraživanjima: oni se ne osećaju finansijski sigurno, i duboko su zabrinuti zbog nejednake raspodele bogatstva u društvu.
Otprilike četvtrtina pripadnika generacije Z (25%) i milenijalaca (21%) kažu da ne mogu lagodno da plaćaju svoje troškove života, a skoro polovina živi „od plate do plate“. Ovo utiče i na njihovu mogućnost da štede i objašnjava zašto skoro tri od 10 ispitanika nije sigurno da će moći da ode u penziju.
Takođe, oko tri četvrtine ispitanika veruje da se nejednakost u bogatstvu povećava, a samo 28% veruje da će se ekonomska situacija u njihovim zemljama poboljšati u narednoj godini.
Neki od pripadnika generacije Z i milenijalaca pronalaze druge poslove i redefinišu svoje radne obrasce kako bi ublažili finansijske probleme. Čak 43% pripadnika generacije Z i 33% milenijalaca pronašlo je posao sa pola ili punim radnim vremenom pored svog primarnog posla. Oni takođe koriste finansijske prednosti rada od kuće, pri čemu se mali, ali rastući procenat seli u jeftinije gradove.
Lojalnost zaposlenih je porasla u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, potencijalno zato što su mnogi ljudi promenili posao tokom prošle godine. Ali i dalje četiri od 10 pripadnika generacije Z i skoro četvrtina milenijalaca žele da napuste posao u naredne dve godine, i otprilike trećina bi to uradila i bez sigurnog novog posla.
Plata, zabrinutost za mentalno zdravlje i sagorevanje na poslu su glavni razlozi zbog kojih su ispitanici napustili posao u poslednje dve godine. Ali, kada biraju novi posao, ravnoteža između poslovnog i privatnog života su im, kao i učenje i razvoj, glavni prioriteti.
Ispitanici vide fleksibilan rad kao način za pronalaženje ravnoteže u svojim životima: uštedu novca uz odvajanje vremena za ljude i aktivnosti do kojih im je stalo. Tri četvrtine ispitanika kaže da bi više voleli hibridni ili posao na daljinu, a mnogi bi želeli fleksibilno radno vreme.
Svrha je i dalje ključna za regrutovanje i zadržavanje talenata. Skoro dva od pet ispitanika reklo je da su odbili zadatak ili poziciju jer nisu u skladu sa njihovim vrednostima.
U međuvremenu, što se tiče onih koji su zadovoljni društvenim i ekološkim uticajem svojih poslodavaca – zajedno sa njihovim naporima da stvore raznovrsniju i inkluzivniju kulturu – veća je verovatnoća da će ostati kod svog poslodavca dugoročno.
Sve je veći akcenat na klimatskim aktivnostima — i na individualnom i na nivou kompanija
Pitanje klimatskih promena je i dalje glavna briga generacije Z i milenijalaca. Tri četvrtine ispitanika slaže se da je svet na prekretnici u rešavanju pitanja klimatske krize, a otprilike dve trećine ispitanika je već bilo pogođeno teškim vremenskim prilikama, naglašavajući potrebu za hitnim delovanjem.
Devet od 10 ispitanika trenutno ulaže napore da zaštiti životnu sredinu – prvenstveno fokusirajući se na svakodnevne radnje kao što su korišćenje polovnih i recikliranih predmeta ili nabavka lokalne i organske hrane. Generacija Z i milenijalci su voljni da troše više na održive proizvode, ali finansijska ograničenja mogu im otežati ulaganja u skuplje artikle kao što su solarni paneli i električna vozila. Ipak, polovina ispitanika je izjavila da planira da obavi ove kupovine u budućnosti.
Malo ispitanika veruje da kompanije i vlade država čine dovoljno u borbi protiv klimatskih promena. Kao rezultat toga, pripadnici generacije Z i milenijalci zalažu se za veće aktivnosti, vršeći pritisak na svoje poslodavce da investiraju u vidljive, svakodnevne ekološke akcije u koje mogu biti direktno uključeni. Zabrana plastike za jednokratnu upotrebu bila je preporuka broj jedan, praćena održivo-orijentisanim pogodnostima i treninzima – konačno osnažujući zaposlene da donose ekološke izbore u svakodnevnom životu.
Poslodavci se više fokusiraju na mentalno zdravlje, ali nivoi stresa i sagorevanja na poslu ostaju visoki
Nivoi stresa i dalje su visoki među ispitanicima, posebno u generaciji Z. Skoro polovina generacije Z (46%) i oko četiri od 10 milenijalaca (38%) su pod stresom dobar deo ili većinu vremena. I skoro polovina ispitanika oseća se istrošeno zbog pritiska svog posla-otprilike isti procenat ispitanika kaže da su mnoge njihove kolege nedavno napustile svoje kompanije zbog sagorevanja na poslu. Ovo ukazuje na problem zadržavanja radnika za poslodavce, ali otprilike jedan od pet pripadnika generacije Z i milenijalaca ne misli da njihovi poslodavci to shvataju ozbiljno ili preduzimaju korake da to spreče.
Istraživanje je pokazalo da generacija Z i milenijalci veruju da su njihovi poslodavci više fokusirani na dobrobit i mentalno zdravlje od početka pandemije. Međutim, nešto više od polovine ispitanika smatra da to nije imalo značajnijeg uticaja na zaposlene.
Više informacija pročitajte na sajtu: www.deloitte.com/millennialsurvey
Tagovi
