Iako su se solarne elektrane u početku koristile isključivo na svemirskim stanicama, za snabdevanje energijom električnih sistema, razvoj tehnologije pogodovao je tome da ovakav način proizvodnje ne predstavlja više nemoguću misiju ni kada je reč o većini projekata koji nas okružuju. Stručnjaci su saglasni da je prednost solarne energije višestruka, a ključna je u samom načinu proizvodnje – osim što je potpuno besplatna, energija Sunca je i neiscrpna, a solarni paneli upravo omogućavaju da se ona brzo i efikasno pretvori u struju.
Energetska tranzicija učinila je danas svoje, pa tako solarne elektrane mogu da se primene u sadašnjosti gotovo za sve: od domova i kancelarija, pa do automobila, pa možda za mnoge i iznenađujuće – do benzinskih stanica. Možda zvuči čudno, ali danas solarni paneli krase i krovove pumpi, i to u Srbiji, a reč je o osam maloprodajnih objekata kompanije NIS.
Kako su NIS-ove pumpe postale zelene?
U prvoj fazi projekta NIS je tokom maja ove godine postavio solarne panele na osam pumpi širom Srbije. Reč je o sedam GAZPROM benzinskih stanica: „Krnješevci“, „Novi Beograd“ (bivša Dejton), „Stari Banovci“, „Preljina 2″,“Velika Plana – auto-put“, „Kragujevac 7 – Elektrošumadija“, „Blok 45“, kao i o NIS Petrol maloprodajnom objektu „Gornji Milanovac 2“.
„Prognoza je da će na ovaj način, na osam lokacija, biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu i uz godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida od 375 tona“, navode u NIS-u i dodaju da se kompanija na ovaj korak odlučila vodeći se principima održivog razvoja i ostvarivanja svoje zelene agende koja podrazumeva ulaganje u obnovljive izvore energije u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida i globalnog zagrevanja.
U NIS-u ističu da će se proizvedena električna energija najvećim delom koristiti za potrebe benzinskih stanica uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. U periodima kada je proizvodnja elektrane veća od potrebe benzinske stanice, višak će se isporučivati u distributivnu električnu mrežu. Reč je o pilot-projektu NIS-a u koji je kompanija uložila više od 22 miliona dinara:
„Uspešna realizacija ovog projekta otvoriće mogućnost da se broj benzinskih stanica na kojima će biti postavljeni solarni paneli poveća u budućnosti. Kompanija razmatra i izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na objektima u okviru Rafinerije nafte Pančevo, poslovnih objekata u Beogradu i Novom Sadu te izgradnju u skladištu derivata nafte u Novom Sadu“, navode u NIS-u.
Ulaganja u ekološke projekte
NIS već godinama sprovodi zelenu agendu, pa su tako unapređenje zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti postali neizostavni deo svih biznis procesa. Kada je reč o ulaganjima u ekologiju, u kompaniji podsećaju da je od 2009. godine u ekološke projekte investirano oko 120 miliona evra, dok, ako se u obzir uzmu i ulaganja u biznis projekte koji su imali značajan uticaj na zaštitu životne sredine, investicije iznose oko 900 miliona evra.
Tagovi
