Klimatske promene jedna su od gorućih tema današnjice – o njima se sve više priča, ali istovremeno malo preduzima. Sa jedne strane, statični su oni u čijim rukama je mogućnost drastičnih promena, a sa druge neumornu borbu vode idealisti svesni značaja teme, kao i posledica njenog ignorisanja. Na strani idealista odnedavno stoji i portal za održivi razvoj Daily Green o kom smo razgovarali sa Urošem Radojevićem, urednikom portala i stručnjakom za održivi razvoj agencije Two Rivers.
U duhu podizanja ekološke svesti i podsticanja malih doprinosa očuvanju životne sredine, Daily Green je pokrenuo eko izazov kom su se priključile brojne ličnosti iz javnog života, među kojima su i Gorica Popović, Seka Sablić, Tanja Bošković, Isidora Simijonović i mnogi drugi. Poznata lica kroz kratke video-sadržaje predstavljala su svoje svakodnevne navike koje doprinose zdravijoj planeti i izazivala svoje kolege da učine isto.
Šta je Daily Green i šta ga čini drugačijim?
Daily Green je portal koji se bavi temama životne sredine, održivog razvoja i društvene odgovornosti. U okviru tih tema nudimo čitaocima informativne i edukativne tekstove, praktične savete, zanimljivosti, intervjue, globalne i lokalne trendove, prenosimo sve važne vesti i informacije iz ovih oblasti. Cilj nam je stvaranje platforme sa svim relevantnim i pravovremenim informacijama u vezi sa održivim razvojem i životnom sredinom, kako bi građani jednostavno i brzo mogli da se informišu.
Šta podrazumeva održivi razvoj?
Prema definiciji to je razvoj u okviru kog naše trenutne aktivnosti ostavljaju jednaku šansu za razvoj budućim generacijama, što podrazumeva minimalne ili nikakve negativne uticaje na planetu. Trenutno smo pak suočeni sa ozbiljnim problemima poput klimatskih promena, zagađenja plastikom, nezapamćenog izumiranja životinjskih i biljnih vrsta… Njihovo rešavanje moguće je jedino uz globalni pristup, te su Ujedinjene nacije definisale ciljeve održivog razvoja, čijim praćenjem možemo doći do održivog razvoja koji obuhvata društveni napredak, ekološku ravnotežu i ekonomski rast.
Kolika je javna svest u Srbiji o ovim pitanjima?
Mi smo trenutno u fazi „ekološkog buđenja“ i sledi veće interesovanje za ove teme, posebno sa većim razumevanjem uticaja koje sa sobom nose ekološki problemi. Ono što nam nedostaje je dovoljno razumevanje globalnih problema, jer mislimo da će nas oni zaobići. Ekstremne vremenske prilike možemo očekivati sve više u budućnosti, a to je posledica globalnog problema klimatskih promena. Osim toga, iako Srbija ima stručnjake iz ovih oblasti, oni nemaju dovoljno prostora u javnosti, niti se konsultuju kada je to neophodno. Zato je važno kontinuirano raditi na podizanju svesti i edukaciji, što je nešto čemu ćemo kroz Daily Green težiti. Borba protiv klimatskih promena zahteva kritičnu masu koja shvata ozbiljnost problema i neophodnost hitne reakcije.
Često kampanje velikih svetskih kompanija odgovornost za očuvanje planete prebacuju na pojedince. Na kome je odgovornost: na pojedincima ili na kompanijama/državama?
Svako nosi dozu odgovornosti, srazmerno uticaju koji ima. Ipak, samo ako se svi zajedno uključe, moguće je rešavanje problema. Uzmimo primer jednokratne plastike, gde se od pojedinaca očekuje promena navika, od kompanija pronalaženje alternativa, a od država stvaranje okruženja u kom je moguć prestanak upotrebe jednokratne plastike. U Srbiji su pre par godina načinjeni prvi značajni koraci uvođenjem naplate plastičnih kesa, kada su i potrošači i trgovinski lanci i institucije prihvatili odgovornost. O uspešnosti te akcije govore podaci kompanije Delez Srbija, gde je nakon uvođenja sistema naplate potrošnja plastičnih kesa opala za preko 70%.
Da li u Srbiji ima primera održivog poslovanja i koliko je prostora za tako nešto?
Mnoge multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji veoma vode računa o održivom poslovanju. Takođe, određene domaće kompanije tome pristupaju na vrlo visokom nivou i godišnje izveštavaju o svojim parametrima održivosti. Možda najbolji pokazatelj toga je činjenica da je 2008. osnovan Forum za odgovorno poslovanje koji okuplja veliki broj kompanija. U Srbiji postoje određeni zakonski instrumenti na temu zaštite životne sredine, iako predstoji dosta posla na polju usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Problem nastaje u primeni zbog nedostatka adekvatno obučenih kadrova i adekvatne infrastrukture.
Tagovi
