Sto dana rata u Ukrajini, od Putinovog govora do uništavanja života i gradova: Hronologija jedne invazije

Nakon meseci pripreme i poricanja da je bilo kakva invazija planirana, Vladimir Putin je 24. februara objavio da je započela „specijalna vojna operacija sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine“.

Zapadni analitičari očekivali su invaziju „šoka i strahopoštovanja“ i delovalo je ponekad da je Rusija zaista direktno targetirala predsednika Ukrajine Vlodimira Zelenskog, kako bi zamenila njegovu vladu nekom koja više odgovara Moskvi.

Ukoliko su zapadni analitičari bili u pravi i ako je Putin zaista očekivao lak rat sa slabim otporom Ukrajine i međunarodnih protivnika, kao što je to bio slučaj na Krimu 2014. godine, onda je sada sigurno razočaran. Rat je Rusiji doneo sankcije, apliciranje za članstvo u NATO Švedske i Finske, kao i podizanje cena goriva i hrane u zemljama hiljadama kilometara udaljenim od mesta konflikta.

Ovo je lista ključnih dana i dešavanja koja su obeležila dosadašni tok rata u Ukrajini.

Dan 1: Rat je počeo udarima iz vazduha širom Ukrajine. Ruska pešadija se iz pravca Senkivke uputila ka Kijevu, a sa Krima krenula ka Hersonu. Sa Azovskog mora su stigli vojnici u želji da se zauzme Marijupolj. U Kijevu su ruski padobranci pokušali dva puta da izvrše atentat na Zelenskog.

Drugog dana je Putin uvideo da je ukrajinski otpor veći nego što je to očekivao. Zelenski je postavio video zapis u kom je obavestio svet da ostaje u Kijevu i da neće prihvatiti poziv SAD da napusti zemlju.

Četvrtog dana su se pojavile vesti da su Rusi zauzeli aerodrom Hostomel u blizini Kijeva, što bi ruskim snagama omogućilo da dovedu još više vojnika i dopreme još više oružja u blizinu glavnog grada. Ukrajinci su pružili značajan otpor ovoj operaciji i aerodrom se pretvorio u liniju fronta.

Nakon šest dana, ruske trupe uspele su da opkole Marijupolj, strateški izuzetno važan grad. Tog dana su Rusi objavili i da su preuzeli kontrolu nad Hersonom, sponom između Krima i Donjecka.

Dve nedelje od početka rata, Pentagon je podneo izveštaj o konvoju ruskih vojnika dugačkom 40 milja koji se približavao Kijevu i zauzeo borbene položaje. Istog dana se pojavio snimak o napadu ukrajinskih dronova na ruska vozila na istoku zemlje.

Dvadesetog dana, dok je trajala opsada i žestoke borbe u Marijupolju, bombardovano je pozorište u tom gradu koje je više stotina ljudi koristilo kao sklonište.

Nakon 26 dana, Ukrajina je saopštila da je Rusima ostalo zaliha za samo tri dana, a pojavili su se i snimci koji su pokazali da se konvoj od 40 milja zaustavio.

Trideset i trećeg dana, Rusija je objavila za vreme pregovora u Turskoj da će „radikalno smanjiti vojne aktivnosti“ u blizini Kijeva i Černiga. Granatiranje se, međutim, nastavilo. Ruske snage su počele da se povlače sa severa, a nakon ulaska u Buču, Ukrajince su sačekali jezivi prizori.

Za vreme pedesetog dana od početka rata, ukrajinske snage su potopile ruski brod „Moskvu“ u Crnom moru. Rusija je tvrdila da je potapanje nastalo zbog požara, dok su Ukrajinci tvrdili da je brod pogođen projektilom Neptun. Ovo je bila važna simbolička pobeda, ali se ruska blokada lučkih gradova nastavila.

Nakon tri nedelje koje su protekle relativno mirno, pedeset četvrti dan doneo je ukrajinsko saopštenje o novoj ofanzivi Rusije na istoku zemlje. Činilo se da su inicijalni ciljevi bili da se opkole važni ukrajinski gradovi na granici sa proruskim separatističkim regionima. Započele su žestoke borbe u Izjumu.

Sedamdeset petog dana se spekulisalo o tome da će Vladimir Putin na paradi povodom Dana pobede u Moskvi proglasiti pobedu u Marijupolju ili nekom drugom gradu. Međutim, to se nije desilo. Ukrajinski borci su još uvek pružali otpor u čeličani Azovstal.

Ruski plan da sedamdeset devetog dana započnu sa ofanzivom u Donbasu nije protekao kako su se nadali. Snažan ukrajinski otpor doneo je velike gubitke ruskim trupama. Takođe, ruske snage su prema tadašnjim izveštajima bile isterane iz Harkova, grada koji je trpeo žestoko bombardovanje od starta invazije.

Borci iz Azovstala su se osamdeset i drugog dana predali i odvedeni su iz grada u ruskim vozilima. Smatralo se da će biti iskorišćeni u razmeni zarobljenika, ali su neki ruski zvaničnici istakli da ih prvo očekuju suđenja.

Stotog dana rata, ukrajinske snage našle su se pod pritiskom na istoku zemlje. Rusija je kao svoj naredni glavni cilj odredila Severodonjeck i započela sa opkoljavanjem grada. Teško je proceniti koliko dugo će ukrajinske snage moći da pružaju otpor.