Starost je sumnjiva

Evo gledam te komentare na Uvodnik iz prošlog broja. Taj Instagram plebiscit o mladima i spuštanju granice za glasanje. Pretvori se to skoro pa uvek i u priču o godinama, mladima, starima, napretku, kočničarima…

Od dana moje najranije mladosti pa do sadašnje, hmmm, sredovečnosti menjalo se mnogo toga, pa i odnos prema godinama, starosti naravno. U osnovnoj školi slušao sam kako smo mi mlad narod, da na razvijenom Zapadu žive starci, da će im tako bogatim i starima trebati radna snaga a to ćemo biti baš mi. I prošao sam mladost, od zlatnih stigoh u zrele godine u Srbiji koja je zemlja sa najstarijim stanovništvom i u kojoj su starci top-tema oduvek. Od onog Balaševićevog stiha u kojem se kune „starcima“ u nastavak njihovog puta od strane mladih generacija iako slušaju ploče, pa do poslednje tri decenije u kojima su penzioneri označeni kao remetilački faktor u silnom prosperitetu. Još od onih prvih mitinga za Slobu i protiv Slobe nazvanih kao „Mladi na Terazijama, roditelji, dede i babe na Ušću“.

Tako je i u ovim komentarima na Uvodnik. Ima tih komentara koji su krajnji ejdžizam u smislu zabraniti starijima da glasaju, penzioneri su potkupljeni, samo što se ne navede skoro da svima njima ide ček uz glasački listić. Starost je sumnjiva i kada nije politična. Pre neki dan vest na netu: „Šta je sa Bregovićem?“ Analizira portal fotografiju Brege na putu ka aerodromu. „Šta mu je? Kako se promenio! Izgleda da je ostario?!“ A niko da kaže da eto ima 72 godine i uhvaćen je jer ide na turneju a ne po sledovanje brašna, povišice penzije… Kako je izgledao deda, ili otac tog novinara što se pita za Bregu kad je imao godina kao Brega? Je l’ išao na popodnevnu dremku, miting na Ušću ili na koncert u Meksiku?

To sa starošću i mladošću uvek je upitno i sklisko. Juče sam se čitav dan „sudarao“ sa mladošću Izraela na ulicama Jerusalima na kojima su mladi pevali, igrali, nosili zastave. A onda mi je jedan prolaznik, posmatrač, dobacio, videvši moj osmeh na licu upućen povorkama balavurdije, da su ti koje posmatram dobrim delom i desničari. Uveče su ih kritikovali i izraelski mediji. Ali ti si uvek na strani mladosti na ulici i od 1968. misliš da povorke mladih idu u svetlu budućnost a povorke starih u poštu po povišicu penzije.

A na toj istoj izraelskoj ulici osetio sam zadovoljstvo što nemam wi-fi. Zavoleo sam svet bez društvenih mreža, brzih informacija, prošao sam i pored pune bašte ljudi koji su čekali finale Lige šampiona a meni je bilo svejedno. Ali sve ću to podvesti pod trenutno prezasićenje a nikako da se autujem kao nad..ani starac. N

Kolumna je originalno objavljena u akutelnom Nedeljniku