„Lokalne fondacije su se pokazale kao ključni pokretači promena u zajednicama u kojima deluju jer je samo njihovo postojanje poslužilo kao inspiracija ljudima da se udruže i da zajedničkom akcijom poboljšaju svoje neposredno okruženje. One su do sada podržale najviše projekata iz oblasti obrazovanja, kulture i revitalizacije javnih prostora. Lokalne fondacije, takođe, obezbeđuju da se rezultati tih inicijativa održe na duži rok što je od izuzetne važnosti za osećaj moći da utičemo na svoje okruženje i povećanje budućih ulaganja u zajednice u kojima živimo i radimo”, izjavio je Vjekoslav Vuković, savetnik za razvoj kapaciteta Trag fondacije, koja je objavila konkurs za program „Fondacija našeg kraja-Zajednica se pita!“, s ciljem da podstakne osnivanje novih lokalnih fondacija u Srbiji.
- Trag fondacija je pre tri godine pokrenula Program za podršku izgradnji lokalnih fondacija u regionu Zapadnog Balkana. Šta je bio glavni motiv za to?
Trag fondacija od 1999. godine podržava udružene građane da, kroz sprovođenje inicijativa iz različitih oblasti, doprinesu razvoju svojih lokalnih zajednica. Stalno prisustvo na terenu nam je pokazalo da u svakoj zajednici postoji određeni stepen lokalnog aktivizma koji – bilo da se odvija na nivou zgrade, komšiluka ili opštine – doprinosi pozitivnim promenama. Ovakve inicijative grade poverenje i građanima vraćaju osećaj da mogu da utiču na promene u svom okruženju i obezbede njegov napredak. Sa druge strane, broj formalnih i neformalnih udruženja građana koji se prijavljuju na programe Traga i drugih fondacija se iz godine u godinu uvećava i stvorio se osećaj odgovornosti da obezbedimo dodatnu podršku za građansko organizovanje na lokalnom nivou. Trag se u svojim promišljanjima okrenuo novim modelima podrške, koji bi bili utemeljeni u samim zajednicama u kojima živimo i radimo. Na osnovu istraživanja i iskustava iz okolnih zemalja, kao najefektivniji model pokazale su se baš lokalne fondacije koje su uspešno prikupljale sredstva od pojedinaca i poslovnog sektora na lokalnom nivou, tim novcem podržavale komšijske inicijative u svom okruženju, otvarale prostore za saradnju, uključivale građane u svoj rad i tako im osnaživale osećaj pripadnosti, vlasništva i odgovornosti za dobrobit zajednice. Ovaj model nas je inspirisao da ga prilagodimo našim prilikama i prenesemo u zajednice regiona, a prvi uspesi lokalnih fondacija su nas dodatno ohrabrili da, kroz ovaj konkurs, model lokalnih fondacija proširimo i na druge zajednice u Srbiji i regionu.
- Koliko je do sada u okviru ovog programa osnovano lokalnih fondacija u Srbiji? Kakve rezultate su ostvarile?
U prvom ciklusu programa smo podržali tri grupe iz Niša, Pančeva i Stare Pazove. S obzirom da smo poziv za prijavljivanje zatvorili dan pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje usled izbijanja pandemije Kovid-19, vrlo brzo nam je postalo jasno da će grupe morati da osmisle nove načine da prikupe sredstva i da će u tome morati da se takmiče sa mnogim drugim urgentnijim potrebama i temama. Nasuprot ovako sumornoj perspektivi, grupe su postigle ogroman uspeh jer su – kroz svoj rad – prikupile preko 4 miliona dinara od pojedinaca i kompanija u svom okruženju. Ta sredstva su, kroz 5 otvorenih konkursa, preusmerili na 35 inicijativa u ove tri zajednice. Dodatno, ove grupe su oko svojih ideja okupile nove volontere, našle način da premoste fizičku distancu i uključe zajednicu u svoje planove i njihovu realizaciju i probudile svest u ljudima da zajedničkom akcijom mogu da reše brojna pitanja i tako doprinesu stvaranju jednog sveta koji je bolji za sve nas. Sve nas to čini jako zadovoljnim i ponosnim, ali i uzbuđenim oko svih onih koraka koji nam tek predstoje, u okviru kojih će ove grupe, u narednih par nedelja, postati registrovane lokalne fondacije i dalje nastaviti samostalni rad, rast i razvoj, uz onoliko naše podrške koliko im bude potrebno.
- Koji su glavni kriterijumi za učešće na konkursu za lokalne fondacije?
Ovaj program je specifičan, tako da nema puno formalnih kriterijuma. Važno nam je da grupa broji minimum troje članova i da oni dolaze iz zajednice koja ima elementarne preduslove da održi tu lokalnu fondaciju, što kroz raspoložive resurse, što kroz građanske inicijative koje može da generiše. Takođe, važno nam je da dolaze iz zajednica u kojima trenutno nema lokalnih fondacija. Obrenovac, Novi Pazar, Zaječar, Pančevo, Stara Pazova i Niš već imaju lokalne fondacije, a sve ostala mesta, delovi velikog grada, gradovi ili delovi okruga koji imaju najmanje 50.000, a najviše 500.000 stanovnika dolaze u obzir. Veliki akcenat stavljamo na ono što će grupe napisati u samom prijavnom formularu. Tako možemo videti i kakav im je sastav, motivacija za ulazak u program, nivo povezanosti sa zajednicom, koliko poznaju lokalne prilike, raspoložive resurse u zajednici, kakve su im mogućnosti da do tih resursa dođu, imaju li viziju razvoja lokalne fondacije i same zajednice, želju za učenjem i inspirisanjem ljudi na akciju. Grupe koje uđu u uži krug dodatno intervjuišemo, pa i na taj način procenjujemo njihovu koheziju i stvarnu spremnost da iznesu sve faze programa. Tri inicijativne grupe sa kojima smo počeli da radimo u prethodnom ciklusu programa vole da kažu da put do lokalne fondacije nije kratak i jednostavan, ali je svaki korak napred toliko zadovoljavajući da je vredan svake uložene sekunde u njegovo ostvarivanje. Svi zainteresovani se za konkurs mogu prijaviti do 9. juna, popunjavanjem formulara koji se nalazi na stranici www.lokalnefondacije.rs. Ukoliko zainteresovani aplikanti budu imali nekih pitanja ili nedoumica, pozivamo ih da pogledaju internet stranicu programa i da nam se obrate na imejl i telefone dostupne na stranici programa. Biće nam zadovoljstvo da im pomognemo da u ovom procesu budu što uspešniji.
- Na osnovu dosadašnjeg iskustva, kakvo je interesovanje građana za ovaj oblik aktivizma?
Naše iskustvo pokazuje da je interesovanje za lokalne fondacije u stalnom porastu. Na samom početku našeg angažmana u ovoj oblasti, ljudi nisu znali šta ovaj model organizovanja podrazumeva i postojala je mala skepsa da je u našim zajednicama uopšte moguće generisati sredstva za njegov rad. Ipak, i pored tih rezervi, za prvi ciklus programa je stigao veliki broj prijava i uspeh tri fondacije koje smo podržali je značajno “razbio tremu”, zbog čega već mesecima dobijamo pozive sa pitanjima o planovima za novi ciklus podrške koji smo sada i pokrenuli. Program smo pokrenuli i u Bosni i Hercegovini, gde smo primili preko 60 prijava iz svih delova zemlje, od kojih je izabrano pet grupa koje su uključene u program, što predstavlja ogroman uspeh. Svakako se svugde gde razgovaramo o lokalnim fondacijama susrećemo sa konstatacijom da su one tim zajednicama neophodne, tako da ne sumnjamo da će odziv na novi konkurs biti još veći i da ćemo u narednim godinama lokalnim fondacijama pokriti više od 50% teritorije Republike Srbije.
- Koji su najveći izazovi sa kojima se lokalne fondacije susreću u svom radu?
Lokalne fondacije deluju u svojim zajednicama i dele njihovu sudbinu tako da na njih utiče sve što se oko njih dešava, bilo da je lokalnog ili globalnog karaktera. Njihov najveći izazov je da svaku od tih kriza barem delimično predvide i pravovremeno adresiraju na adekvatan način. One zato stalno moraju da prate svoje okruženje – osluškuju kakav je politički kontekst, kakvo je stanje ekonomije, šta su glavne društvene teme, kakve su navike i potrebe ljudi, kakva im je platežna moć, da li se ono što se dešava povezuje sa dešavanjima na nekom širem nivou ili je specifično samo za tu konkretnu zajednicu. Lokalne fondacije su u takvoj poziciji da periodično moraju da odgovore na sva ova pitanja i da, u skladu sa njima, kroje svoje dalje planove. Na primer, početkom 2020. godine, lokalne fondacije u susednoj Rumuniji su sasvim izvesno potpuno drugačije zamislile svoj rad u toj godini, a onda je izbila pandemija. Te ideje su ostavljene po strani, one su se udružile i počele da prikupljaju sredstva za podršku zdravstvenim ustanovama na lokalu. Udruženim naporima su, nakon mesec dana, postale svojevrsni centar za protok informacija o potrebama tih ustanova i mogućnostima za njihovo zadovoljavanje. Svi su se prvo obraćali njima, uključujući tu i lokalne samouprave. Ove lokalne fondacije su, u prvih 6 meseci, prikupile preko 2 miliona evra za podršku zdravstvenom sistemu ove zemlje i pobrinule su se da ta sredstva, na transparentan način, odu baš tamo gde su najpotrebnija. Slično su postupile i kada je došlo do izbijanja sukoba u Ukrajini, kada se u Rumuniju slio veliki broj izbeglica iz ove zemlje. To nam ukazuje da lokalne fondacije treba uvek da osluškuju ono što se dešava u zajednici i da fleksibilno i agilno odgovore na sve promene. Ovo nije jednostavno u smislu planiranja, ali im finansiranje od strane pojedinaca i poslovnog sektora omogućava da brzo reaguju i da uvek idu u korak sa onim što se dešava oko njih. Globalne ekonomske krize im ne idu na ruku ali, iz našeg iskustva, ljudi su ovde željni pozitivnih raspleta i doniraće makar i malu sumu da nešto u kratkom roku krene na bolje i da se pronađu dobra rešenja za pitanja koja su od interesa za sve nas. Uspeh tri lokalne fondacije koje podržavamo od 2020. godine su, a koje su u najtežoj pandemijskoj godini, prikupile značajna sredstva za podršku lokalnim inicijativama nas ohrabruje u razmišljanjima da će one uvek doći do svojih donatora, bez obzira na nepovoljan kontekst u kom deluju.
- Koja pozitivna iskustva iz Evrope i sveta možemo primeniti u Srbiji, kada je reč o delovanju lokalnih fondacija?
Van bivše Jugoslavije, najveću inspiraciju pronalazimo u lokalnim fondacijama iz Rumunije, države sa kojom imamo toliko toga zajedničkog. Kod njih trenutno deluje 19 lokalnih fondacija, a imaju i nacionalnu Federaciju koja ih sve povezuje. Rumunsko iskustvo je značajno oblikovalo naš program, a saradnja se tu nije zaustavila. Mi smo od samog starta gradili mostove između njihovih i naših lokalnih fondacija, a uskoro ćemo ih i posetiti, kako bismo se na licu mesta upoznali sa svim njihovim dosadašnjim rezultatima. Paralelno produbljujemo i saradnju sa mađarskim lokalnim fondacijama, koje su uglavnom na početku svog razvoja, ali već imaju puno iskustava vrednih razmene, pogotovo u oblasti prikupljanja sredstava i izgradnje aktivnih upravnih odbora. U okviru ove saradnje planirano je da se tokom jeseni susretnemo na domaćem terenu, a taj susret ćemo svakako iskoristili i za bliže upoznavanje lokalnih fondacija i inicijativnih grupa iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kako onih koje već učestvuju u programu, tako i onih, koje ćemo tek izabrati kroz aktuelni konkurs.