Dosad se očekivalo da radimo sve više, i više. Na štetu slobodnog vremena i uglavnom za istu platu. A šta ako bismo radili manje, a plata ostala ista? Ako bi radna nedelja trajala četiri dana. Zvuči kao dobra ideja i zasad je samo to – ideja, u većini kompanija i zemalja. Ali stvari su počele da se manjaju u korist više slobodnog vremena a manje rada a pandemija korona virusa je dodatno podstakla promene.
Tako je pre dva počelo je najveće istraživanje o četvorodnevnoj radnoj nedelji koje bi trebalo da pokaže kako izgleda u praksi kada se radi manje.
Suština prelaska na četvorodnevni režim rada je da se poveća zadovoljstvo radnika a samim tim i produktivnost.
Hiljade britanskih radnika od ponedeljka počelo je četvorodnevnu radnu nedelju bez smanjenja plata u najvećem istraživanju te vrste. Pilot istraživanje, koji će trajati šest meseci, uključuje 3.300 radnika u 70 kompanija, od pružalaca finansijskih usluga do ribljih restorana.
Tokom istraživanja, radnici primaju 100% svoje plate za rad samo 80% svoje uobičajene radne nedelje, u zamenu za obećanje da će održati 100% svoje produktivnosti.
Program vode neprofitna organizacija u partnerstvu sa istraživačima sa Univerziteta Kembridž, Univerziteta Oksford i Bostonskog koledža.
Rad od kuće tokom pandemije promenio je radne navike, pa su tako mnoge kompanije nastavile sa ovom praksom a neke su uvele kombinovani model rada – naizmenično od kuće i iz kancelarije. Ali nas je to sve navelo i da se zapitamo kakve još promene možemo da uvedemo. Jer ako smo mogli da radimo od kuće, da čuvamo decu, kuvamo ručak i još svašta (a jeste bilo baš teško), zašto ne bismo mogli posao od pet dana da reorganizujemo u četiri dana.
Radimo kraće i pametnije
Džo O’Konor, izvršni direktor kompanije 4 Day Week Global, rekao je da su radnici pokazali da mogu da rade „kraće i pametnije“.
„Kako izlazimo iz pandemije, sve više kompanija shvata da je nova granica za konkurenciju kvalitet života i da je rad sa skraćenim radnim vremenom, fokusiran na učinak, sredstvo koje im daje konkurentsku prednost“, rekao je on, prenosi CNN.
Džulijet Skor, profesor sociologije na Bostonskom koledžu i vođa istraživanja, opisala ga je kao „istorijsko istraživanje“.
„Analizićemo kako zaposleni reaguju na dodatni slobodan dan, u smislu stresa i sagorevanja, zadovoljstva poslom i životom, zdravlja, sna, upotrebe energije, putovanja i mnogih drugih aspekata života“, rekla je ona, dodavši da se na taj način pomaže zaposlenima, kompanijama i klimi, preneo je Gardijan.
Istraživači će meriti uticaj koji će novi obrazac rada imati na nivoe produktivnosti, rodnu ravnopravnost, životnu sredinu kao i dobrobit radnika.
Island je do sada sproveo najveće pilot istraživanje o kraćoj radnoj nedelju između 2015. i 2019. godine, sa 2.500 radnika javnog sektora uključenih u dva velika ispitivanja.
Studija na Islandu dovela je do ogromne promene, sa skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva koje sada ima skraćeno radno vreme Istraživači su otkrili da su se stres i „izgaranje“ (burnout) radnika smanjili i da je došlo do poboljšanja ravnoteže između života i posla.
Slične studije uz podršku vlade trebalo bi da se održe u Španiji i Škotskoj.
Majkrosft povećao produktivnost za 40 odsto
U Škotskoj bi vladino istraživanje trebalo da počne 2023. godine, dok Vels to još uvek razmatra. Odluka je bila kulminacija predizbornog obećanja vladajuće Škotske nacionalne partije (SNP). Radnicima će radno vreme biti smanjeno za 20 odsto, ali neće im biti smanjena plata. SNP će podržati kompanije koje učestvuju sa oko 10 miliona f11,8 miliona evra.
Britanska banka usvojila je četvorodnevnu radnu nedelju za sve svoje zaposlene prošlog novembra bez smanjenja plata, i to najveća britanska kompanija do sada koja je napravila takav potez. Atom banka je takođe smanjila nedeljne sate svojih 430 zaposlenih na 34 sa 37,5. Promena je dobrovoljna i značila bi da osoblje radi nešto duže.
U 2019, Majkrosoft je eksperimentisao nudeći zaposlenima trodnevne vikende tokom mesec dana. Ovaj potez je povećao produktivnost za 40 odsto i rezultirao efikasnijim radom.
I Belgija je objavila da će radnici moći da biraju četvorodnevnu sedmicu u okviru niza reformi tržišta rada objavljenih u martu. Paket reformi koji je dogovorila višestranačka koaliciona vlada radnicima daje pravo da isključe radne uređaje i ignorišu poruke vezane za posao nakon radnog vremena bez straha od odmazde.
U Japanu, veće kompanije se kreću ka manjem broju radnih dana, nakon najave japanske vlade 2021. o planu za postizanje bolje ravnoteže između posla i privatnog života širom zemlje. To je posebno važno za ovu zemlju zbog broja samoubistava zbog posla.
Pet radnih dana prevaziđen koncept za 21. vek
Međutim, nije svaka vlada delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
U Švedskoj je 2015. testirana četvorodnevna radna nedelja sa punom platom sa različitim rezultatima. Predlog je bio da se isproba šestočasovni radni dan umesto osmočasovnog bez gubitka plate, ali nisu svi bili zadovoljni idejom da se novac troši na istraživanje. Čak su i levičarske stranke smatrale da bi bilo preskupo da se ovo sprovede u velikim razmerama.
Nemačka je zemlja jedne od najkraćih prosečnih radnih nedelja u Evropi. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (WEF), prosečna radna nedelja je 34,2 sata. Ipak, sindikati traže dodatno skraćenje radnog vremena.
Prošle godine, IG Metall, najveći sindikat u zemlji, pozvao je na kraću radne nedelje, tvrdeći da bi to pomoglo da se zadrže radna mesta i izbegnu otpuštanja.
Kako raste broj zemalja i kompanija koje testiraju ili uvode četvorodnevnu radnu nedelju, raste i uverenje da petodnevna radna nedelje iz 20. veka više nije najbolja za poslovanje 21. veka.
Tagovi
