Ispostavilo se da je leto 2022, makar ovo uranilo, u znaku reči Balkan, jer bi neki da ga otvore, neki drugi baš i ne bi, neki treći bi da nas vrate u Berlin… O tome su u novom broju Nedeljnika pisali i Zoran Panović (aktuelno) i Veljko Miladinović (istorijski, što je tek jedna od njegovih specijalnosti), a provuku se Ohrid, Solun, Mostar i ostali toponimi i kroz ceo broj, posebno u intervjuima sa Markom Tomašom i Stefanom Milenkovićem.
Ipak, na naslovnoj strani novog broja je nešto što je možda izvesnije čak i od evropske budućnosti regiona: u proteklih nekoliko nedelja i meseci stižu ohrabrujuće vesti u borbi čovečanstva protiv kancera.
Domaći stručnjaci o tome su rado – i oprezno optimistično – govorili za Nedeljnik.
Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika i naslovne strane resta današnje štampe.
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
RAT PROTIV RAKA – Kada se u 170 godina dugoj istoriji lečenja desi nešto „što se nije desilo nikada pre“, to bi moglo da znači da smo na pragu nečega za čim su timovi naučnika i doktora godinama tragali. Terapije već godinama nisu ono što su bile nekad, nije to više ni „neizlečiva“ bolest, smrtnost od većine vrsta raka je u opadanju, postoji veliki broj novih terapija, radi se uveliko na vakcinama – neke već deluju dobro – ni hemioterapija nije više tako strašna (lekari kažu da većina ljudi i ne povraća). Poslednje dve decenije obeležene su velikim brojem novih otkrića, a samo od početka ove godine stiglo je više ohrabrujućih vesti. Insajderski izveštaj o borbi protiv kancera u novom Nedeljniku.
DOGODINE… – Reportažu iz Izraela, o zemlji iznurenoj ratom koja se raduje budućnosti, piše glavni urednik Veljko Lalić.
2033 – Nije lako gledati konfuziju režimskih propagandista – većinom ojađenih nacionalista – koji pokušavaju ovih dana da sinhronizuju Srpski svet i Otvoreni Balkan. Da (re)organizuju nacionalni prostor i slobodni protok ljudi, robe i usluga po EU principima. Ako će u Open Balkan, ni Dritan Abazović više nije „Šiptar“. Kao što je i Zaev to prestao biti sa „mini-Šengenom“. Velika analiza srpskog puta u Evropu (i na Balkan) iz pera Zorana Panovića.
SMAJLOVIĆ – „Da je Srbija 1999. slušala ovaj NATO, ne bi sa onim NATO-om nikada sklopila mir. Da ne nagradi agresiju“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom broju Nedeljnika.
MILENKOVIĆ – Toliko puta sam čuo „Znaš, kada sam bio mali, ja sam tebe baš mrzeo jer svaki put kad si bio na TV-u, mama i tata su govorili: ‘Vidi ovog Stefana a šta ti radiš?'“, ispričao je Stefan Milenković, čuveni violinista, u ispovesti o uspehu, odricanju, selidbama, povratku u zemlju, slobodi, strahovima i susretu sa Reganom, Gorbačovom, papom Jovanom Pavlom Drugim…
TOMAŠ – Marko Tomaš je o poslednjem selektoru „najkul države“ napisao knjigu. I to je samo jedno od njegovih dela koja su povod za intervju. Pored Mostara, koji je do ovog maja izbrojao tačno 30 godina od kada ga je rat potpuno promenio, sa njim (nepovratno) menjajući i Mostarce. O svemu tome Tomaš je govorio za novi Nedeljnik.
EKONOMIJA – Majske prognoze Budžetske kancelarije Američkog kongresa za narednih deset godina nisu ružičaste. I pored toga američki demokratski kapitalizam dobro je prošao na „sistematskom pregledu“ Pravnog centra Deni s Univerziteta Džordžtaun. Sprega slobodnog tržišta i demokratije ima svetlu budućnost ako se usput budu lečili neki od uočenih simptoma narušavanja zdravlja demokratskog kapitalizma. Za novi Nedeljnik piše Miša Brkić.
Tagovi
