Ako bi postojala statistička kategorija – praštajte ako je Amerikanci već nisu izmislili i čudo bi bilo da nisu – koja bi merila prepoznatljivost, uticaj i važnost jednog NBA igrača u odnosu na statistiku i pre svega broj odigranih minuta na parketu, sasvim je sigurno da bi Boban Marjanović bio negde u vrhu.
Ljubimac navijača je prvo što pada na pamet kada se pomene srpski centar. Jasno je da Bobijeva uloga u timu – ni u jednom od pet timova za koje je igrao u sedam godina dugoj NBA karijeri – nije bila ključna, samo je jedne sezone, i to pre četiri godine, imao više od deset minuta po meču, a samo je dva puta odigrao više od 50 utakmica u sezoni, računajući i onu prvu, ruki sezone, kod Grega Popovića u San Antoniju. Doduše, i sa tim limitiranim minutima je postizao odlične statistike kada je reč o poenima skokovima. Kako nije igrač koji odgovara modernoj igri gde se visoki centri doživljavjau kao relikvija iz prošlosti, treneri su mu uglavnom davali minute u situacijama kada njegova visina može maksimalno da se iskoristi, a manjkavosti u odbrani (pre svega brzina) ne dolaze previše do izražaja.
Takva je, prosto sudbina, neko se rodi prerano, neko prekasno. Da je Boban igrao u NBA pre 20 godina, verovatno bi bio na ivici „Ol-stara“.
Ovako, po svim igračkim karakteristikama, Boban spada u kategoriju igrača koji su najčešće kusur u velikim trejdovima, što je već osetio više puta, kada je u paketu sa Tobajasom Herisom iz Detroita prvo prešao u Kliperse, a potom i u Filadelfiju. Ali, Boban nije običan povremeni „role player“, igrač sa dna klupe koji popunjava nebitne ili manje bitne minute u utakmicama.
Boban je čovek-šou, nešto što je mnogo važno u NBA ligi. Igrač koji sa sobom nosi veselje i atmosferu, pored njega su svi bolje raspoloženi. I kada dobije te limitirane minute izaziva veliku pažnju.
Uloga Bobana Marjanovića u Dalas Maveriksima je, ipak, bila jedna od najznačajnijih. Njegova uloga je bila da se Luka Dončić, ugaoni kamen franšize za narednu deceniju, oseća bolje. Da ima drugara – Kristaps Porzingis – pored sebe, sa kojim će, ako treba i da sluša srpske narodnjake.
A raspoloženje glavne zvezde franšize je takođe važna stvar u NBA ligi. A uz sve to, Boban sa ugovorom od 3,5 miliona po sezoni nije opterećivao „seleri kep“ i opravdao bi ugovor kako god i kad god da igra.
Zašto je onda Dalas trejdovao Bobana?
Ako postoji neki odgovor, onda bi to bio zato što NBA nije samo šou, nego i biznis.
Boban je, da podsetimo, trejdovan u Hjuston Rokitse, u paketu sa još nekoliko igrača za Kristijana Vuda.
Osim Bobija u Hjuston idu i Trej Burk, Markiz Kris i Sterling Braun, kao i 26. pik na draftu ove godine.
Zapravo je pik sa drafta ono za šta je Hjuston i najviše bio zainteresovan.
Kako je primetio Zek Harper iz Atletika, „Boban Marjanović je ljubimac navijača, ali nije značajni igrač u rotaciji; niko ovde (u ovom trejd paketu) nije neko bez koga se ne može u rotaciji ili koji je uopšte neophodan u rotaciji“.
Drugim rečima, sa čisto košarkaške strane, Dalas ne gubi ništa osim 26. pika na ovogodišnjem draftu, za koji se ne očekuje da će imati preveliku dubinu.
Sa druge strane, Maveriksi dobijaju Kristijana Vuda, koji je svojevrsna mačka u džaku. Ima 26 godina i u prethodne dve godine u Hjustonu ima više nego solidnu statistiku. Igra na pozicijama četvorke i petice, a postizao je po 21 i 17 poena po utakmici u prethodne dve sezone. Uz to je imao i po desetak skokova. Sve prethodno iz njegove karijere – a za šest godina u NBA već je promenio šest klubova – je potpuno bilo beznačajno. Prema njegovim statistikama – u prve tri godine je jedva nakupio više od 50 utakmica, Bobi je bliži Džabaru nego njemu.
U prethodne dve godine se istakao, zaslužio nešto veći ugovor. Nikada nije igrao u plej-ofu.
Za Dalas bi on potencijalno, ako se pokaže da je sposoban za nešto više, bio zamena za Kristapsa Porzingisa, kao suplement Luki Dončiću u reketu, pošto tandem sa Letoncem nije funkcionisao, mada je ovaj plej-of pokazao da Dalasu ništa ne fali i bez zvučnog centra.
„Vud je dabl-dabl mašina, može doneti 20 poena svako veče. Pravo je pitanje da li poznaje šta je to pobednička košarka. Tražiti od njega da bude lider verovatno nije ni fer. Nije konstantan u odbrani, a u napadu je fokusiran na sebe. Ali, on automatski postaje najbolji visoki igrač u Dalasu“, naveo je Harper.
Suštinski, ovaj potez nije veliki rizik za menadžment Dalasa. A NBA menadžmenti najviše vole trejdove koji nisu rizični.
Osim, ako jednog dana, Luka Dončić ne dođe utučen na trening…
U svakom slučaju ovaj trejd ne mora da znači da će Bobi igrati u Hjustonu, tim koji se fokusira na mlade igrače svakako neće imati velike koristi od njega. Jedna od realnih opcija je novi trejd ili da raskinu ugovor na štetu kluba, pa bi neki drugi klub mogao da ga „pokupi“.
