(Beta) – Predsednički kandidat koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ na poslednjim izborima, Zdravko Ponoš izjavio je da će politička organizacija koju osniva za početak biti pokret koji će se zalagati za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Objasnio je da osniva pokret, a ne stranku zato što je to proceduralno jednostavnije i jeftinije, ali i zato što je ljudima lakše da se odluče da prostupe pokretu.
„Imam utisak da je ova vlast dosta ocrnila tu vrstu organizovanja kao što je politička stranka a oni sebe ne predstavljaju kao stranku, oni su više kao nekadašnji socijalistički savez radnog naroda“, rekao je Ponoš na televiziji Nova S.
On je demantovao da je Savo Manojlović iz „Kreni promeni“ deo pokreta, ali je rekao da se redovno savetuje sa vladikom Grigorijem i košarkašem Dejanom Bodirogom.
„Oni nisu članovi naravno, ali su ljudi sa kojima rado razgovaram o tome kud bi Srbija trebalo da ide i gde treba da se nađe za 20 godina“, rekao je Ponoš i dodao da ne želi da vodi politiku koja gleda gde vidi svoju stranku za tri meseca.
Istakao je da ne želi da komentariše dešavanja na opozicionoj sceni, da ne želi da učestvuje „u valjanju u blatu“ i da to „može da prođe i bez njega“, jer se više ne govori o tome kako da se smeni ova vlast, već se „sve pretvorilo u rijaliti“.
Ponoš je dodao da se na sledećim izborima opet mora sarađivati, makar oko kontrole izbora, tako da o tome treba razmišljati.
Bobby
Шта би то ново на политичкој сцени Србије требао да донесе тај нови покрет г. Поноша ? То што ће између свих осталих бити покрет, а не странка ? Рекло би се, небитно. А на том "крилу", које је за приступање ЕУ, одавно је гужва и биће интересантно којим ће средствима тај покрет, у тој "џунгли", изборити своје место под сунцем ? Међутим, за очекивати је од онога ко сада формира такав покрет, странку, ... итд. овде потпуно небитно, са таквим опредељењем, а у светлу недавних изјава (са накнадним тумачењима, објашњењима,...итд.), разноразних "еуропских" (и не само) делатника, да то може бити само на програмским начелима која скупа претпостављају "еврофанатизам". Тренутно и сама идеја "европеизма" као таква значајно бледи, а тек за "еврофанатизам" постоји потпуно одсуство интересовања, па се (поново) поставља питање као са почетка коментара, чему то, ако не због поновног политичког самоубиства ?