Kada se pojave akademske studije o medijima, to obično zanima samo novinare. Ali vremena su sve samo ne normalna. I zato je sadržaj Digital News Report koji je upravo objavio Rojtersov institut za studije novinarstva pogodan da uzbuni znatno više ljudi a ne samo medijske profesionalace.

Ova studija jednom godišnje beleži trenutne trendove u upotrebi medija u 46 zemalja, a nalazi ove nove se mogu sažeti u tri tvrdnje.

Tri četvrtine Amerikanaca ne veruje medijima

Prvo: sve više ljudi namerno izbegava da gleda, sluša ili čita vesti – u Brazilu 54 odsto, a u Velikoj Britaniji 46 odsto. U SAD, Irskoj i Australiji, više od 40 odsto ispitanika takođe je reklo da nije gledalo vesti. Jedna mlada Britanaka kaže: „Izbegavam vesti o politici. Inače se osećam tako beznačajnom. Osim toga, moji stavovi ionako nisu bitni“. Mnogi ljudi, posebno mladi, takođe kažu – da ne razumeju sadržaj vesti.

Drugo: U mnogim zemljama nacionalni mediji i dalje gube poverenje. Najveće nepoverenje je u SAD – samo 23 odsto kaže da veruje medijima. Među konzervativcima – samo 14 odsto. Ali ima i ohrabrujućih primera: u Danskoj, na primer, 69 odsto veruje svojim medijima – povećanje od četiri odsto.

Treće: Značaj tradicionalnih medija opada. Naročito mladi ljudi dobijaju informacije uglavnom sa društvenih mreža i pretraživača. Naročito na Tajlandu, Filipinima i Keniji, društveni mediji su glavni izvor informacija. I ovde TikTok i Instagram postaju sve važniji, Fejsbuk je već dugo u padu.

Za demokratsko učće je potrebno znanje

Upravo je mešavina izbegavanja vesti i nepoverenja razlog za zabrinutost – čak i ako su neki od navedenih razloga za to razumljivi. Posle dve godine pandemije, ko od nas nije rekao: „Ne mogu više da slušam sva ta korona sranja“?

Ali postoje dva dobra razloga da nastavite da se informište preko renomiranih medijih kuća – ako ste zainteresovani za učešće u demokratiji. Jer, demokratija se zasniva na razmeni racionalnih argumenata i konstruktivnoj raspravi o tome šta je pravi put. Za učešće u toj raspravi je potrebno znanje. Nije slučajno da autoritarno društvo ide ruku pod ruku sa ograničenjem slobode informisanja.

Agresorski rat Vladimira Putina nije slučajno povezan sa radikalnom cenzurom – glasovi koji opisuju ovaj rat kao besmislen i štetan za Rusiju su ugušeni u korenu, kao i demonstracije.

Cenzura i sve veće ograničavanje slobode idu ruku pod ruku. Bilo u Hong Kongu, Mađarskoj ili Poljskoj.

Jer uglavnom su mediji ti koji razotkrivaju laži vlastodržaca. Najnoviji primer su lažne izjave britanskog premijera Borisa Džonsona da u njegovoj zvaničnoj rezidenciji nije bilo velikih žurki tokom lokdauna. (Međutim, ono što se promenilo – svaki premijer ili premiejrka pre njega zbog toga bi podneo ostavku.)

Svako ko izbegava da čita vesti mora biti svestan jedne stvari: život u svetu se vrti dalje, a da mi to ne primećujemo – bilo da su to ratovi ili glad, klimatske promene ili inflacija. Samo oni koji to znaju mogu nešto i da urade. Ko skreće pogled, zabija glavu u pesak, vrši neku vrstu autocenzure – i stoga je slep za ono što dolazi.

I mi novinari snosimo odgovornost

Ali za ovakav razvoj događaja smo krivi i mi novinari. Naše izveštavanje ne sme biti ograničeno na opisivanje negativnih stvari – sve više mora biti osmišljeno tako da pokaže načine na koje naš svet možemo učiniti boljim mestom. Ova vrsta „konstruktivnog novinarstva” sve više dobija na značaju – i, na sreću, u redakcijama ima sve više pristalica.

I sve složeniji svet moramo da učinimo lakšim za razumevanje. To što se mladi sve više okreću od medijskih sadržaja jer ih ne razumeju je znak upozorenja. Potrebno nam je više formata u kojima se događaji objašnjavaju jednostavno i uverljivo.

Ako uspemo da proizved

emo više sadržaja orijentisanih na objašnjavanje i rešenja, ali i zabavnih članaka, video snimaka ili podkastova, onda bi Rojttersov izveštaj za 2023 mogao ponovo da bude malo optimističniji. Međutim, ako se ovako nastavi, demokratija će biti ozbiljno ugrožena.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-544-od-16-juna/
https://www.nstore.rs/product/citalacki-raj-godisnja-pretplata-na-digitalno-izdanje-nedeljnika-2000-knjiga/

Komentar(1)

  1. Анонимни
    19. јун 2022. 10:10

    Novinari ne štite demokratiju nego sebe i vest. A vest je vest. To je vaš posao. Tu nema neke velike nauke. Svaki novinar ima pravo da kao ljudsko biće bira želi li da zaradi za leba ili želi da "štiti demokratiju". Onog trenutka kada vaša plata zavisi od broja čitalaca, pratilaca, svidjanja nema tu demokratije jer ruku na srce od čega žive novine? Kapitalizam je ubio demokratiju. Nove generacije to dobrano razumeju. Što su novine čitanije to više zarade. U trci za što više čitalaca novinari su prestali da vode računa o gramatici, dikciji, izvorima, izgledu, pitanjima, temama... portali, novine i časopisi su postali slikovnice pune reklama. Novinarstvo je postalo branša hiperprodukcije. Običnom pojedincu izgleda kao da ste svi djuture digli ruke od svoje struke. Internet je omogućio mnoga znanja koja su sada širom dostupna pa je prosečni čitalac postao obrazovaniji, pronicljiviji i bezobrazniji. Prepoznaje koliko su se tradicionalni mediji srozali u svakom smislu a po najviše u plasiranju istine do koje danas nije više teško doći. Jedan "jutjuber" ima više kredibiliteta od novinara i ako je laik jer je dužan svojoj publici da objavi vest tačnu i na način da ga razumeju a da ih pritom dovoljno zabavi. U suprotnom niko i ništa ga ne štiti od odmazde. Zato im ljudi više veruju. Njihov uspeh zavisi samo i samo od publike i sadržaja koji im plasira jer njegova publika bira sadržaj koji će hteti da vidi ili čuje. Za razliku od tradicionalnih novina koje biraju sadržaj za publiku. Ti "novi novinari" se ne libe ni da se svojoj publici javno zahvale. Oni ne žive od reklamnog prostora ali žive od gledanosti i donacija koje nisu obaveza pa prema tome zdušno im zahvaljuju za svaki dinar dat. To publika voli. Voli da bude uključena. S druge strane, ako ta ista publika sumnja u njihov sadržaj, ne postoji aparat kojim bi taj "jutjuber" ili "tviteraš" ostao prisutan u medijima. Ovde ne govorim o nasilju već ignorisanju vesti ili preispitivanje iste. Zakon ipak više štiti novinare koji su sami degradili svoju struku. Niko drugi. Prema tome, da bi se povratilo poverenje u tradicionalne medije treba početi od početka - prvo da se prisetite osnova maternjeg jezika a onda polako dalje. Zašto je jedan post "instagramuše" više lektorisan nego ceo gore ispisan tekst?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.