Nakon oštrog spora oko usvajanja „Rezolucije o Evropskoj uniji“, prekinut je kongres stranke Alternativa za Nemačku (AfD). U nacrtu rezolucije poziva se na „zbližavanje sa Rusijom“ i „sporazumni raspad EU“, piše Dojče vele.
Bio je to „kontroverzan dan“, izjavio je Tino Krupala, jedan od dva novoizabrana predsednika Alternative za Nemačku (AfD). Po njegovim rečima, stranački kongres koji se održavao u gradu Riza u Saksoniji nije prekinut, već „uredno okončan glasanjem delegata“. Za prekid je glasalo njih 56 odsto, 44 procenta bilo je protiv.
Krupala ocenjuje da je jasno da su nakon tri dana „živci pomalo pri kraju“, ali se od toga, dodaje, „ne može praviti skandal“. Rekao je i da je dobio podršku više šefova pokrajinskih odbora stranke i da je dan za njega protekao „apsolutno optimalno“.
Spor u AfD-u izazvala je rezolucija pod nazivom „Novo promišljanje Evrope“ u kojoj se kritikuje Evropska unija. Delegati sa zapada Nemačke posebno su kritikovali to što se u njoj poziva na zbližavanje sa Rusijom, a ne spominje se ruski agresorski rat protiv Ukrajine, već samo „konflikt u Ukrajini“. Nacrt rezolucije zagovara, između ostalog, i „sporazumni raspad EU“, koja se opisuje kao „pogrešan i nefunkcionalan politički subjekt“.
Novo promišljanje Evrope?
Predstavnik desnog krila Alternative za Nemačku Bjern Heke založio se za usvajanje teksta rezolucije – za razliku od novog dvojca na čelu stranke, Alis Vajdel i Tina Krupale, koji su dan ranije izabrani za kopredsednike AfD-a. Vajdel i Krupala insistirali su da se tekst rezolucije ne usvaja u sadašnjem obliku, s obzirom na otpor mnogih delegata. Taj zahtev je, međutim, odbijen tesnom većinom delegata 210:208. Alis Vajdel je inače ocenila da je rezolucija korak u pravom smeru, ali da jezički „nije baš podesna“.
Bjerna Hekea, jednog od dva predsenika AfD-a u pokrajini Tiringiji, Ured za zaštitu ustavnog poretka (nemačka tajna služba koja prati dešavanja unutar zemlje, prim.ured.) svrstava u izrazito desničarske ekstremiste. A to koliko je on siguran u svoju stvar, pokazala je jedna rečenica koja je na kongresu pozdravljena gromoglasnim aplauzom: „Mi smo disidentska partija… Sami odlučujemo o tome ko je ekstremista.“ Hekeova poruka dakle glasi: stranka više ne bi trebala da ima crvene linije, a zaštita ustavnog poretka više ne bi trebalo da bude njen problem.
Žučna rasprava
Međutim, u žučnoj, dvosatnoj raspravi koja je usledila, novom rukovodstvu stranke pošlo je za rukom da, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, proguraju da se predlog rezolucije uputi Predsedništvu stranke na dalju raspravu. Krupala je s tim u vezi ocenio da je situacija „zamršena“. Na bini su ga demonstrativno podržali predsednici pet pokrajinskih odbora stranke, počasni predsednik AfD-a Aleksander Gauland i njegova koleginica Alis Vajdel, dok su se drugi delegati žestoko založili za usvajanje teksta rezolucije.
Kopredsednik pokrajinskog odbora AfD-a u Tiringiji Bjern Heke ranije je zabeležio još jedan uspeh sa svojim zahtevom za uklanjanje „Sindikata Centar“ s takozvane stranačke „liste nekompatibilnosti“. Hekea je u tome podržalo čak 60 odsto delegata. „Lista nekompatibilnosti“ je u stvari spisak na kojem je AfD pobrojao sve one organizacije i klubove čijim članovima je zabranjen pristup partiji. To se uglavnom odnosi na pojedine članove „Sindikata Centar“ iz pokrajine Baden-Virtemberg. „Sindikat Centar“ je osnovao gitarista jednog neonacističkog benda i to je organizacija čiji članovi ne vide ništa sporno u tome da organizuju npr. manifestacije na kojima nastupaju članovi ekstremno-desničarske partije NDP ili partije „Treći put“.
Počasni predsednik Alternative za Nemačku Aleksander Gauland pozvao je stranku da okonča spor: „Moramo isporučiti rezultate u borbi protiv političkih protivnika, a ne protiv sopstvenih ljudi.“ Gauland je naglasio da AfD u prvi plan konačno mora da stavi „ne svađu, već teme koje ljude interesuju i koje ih pokreću“.
Tagovi
