I to je Amerika: Zašto se u SAD događa najveći broj masovnih pucnjava

Nakon pokolja u El Pasu, koji je bio najveći u poslednjih 35 godina, čitavih 13 sati kasnije dogodio se napad u Dejtonu – 10 ubijenih uključujući napadača. Ovo je 250. masovna pucnjava u SAD – samo ove godine. To praktično znači da se u proseku jedan masovni napad događa svakog dana.

Od početka ove godine u Americi je u masovnim pucnjavama život izgubila 281 osoba, a više od hiljadu ljudi je povređeno pošto su napadači otvorili vatru.

Svojevrsni konsenzus je da je Americi prekopotrebna stroža regulacija posedovanja i nošenja oružja. Američki Ustav predviđa da je posedovanje i nošenje oružja „osnovno pravo“ građana, a jedine situacije u kojima nije moguće – makar ne formalno – dobiti dozvolu za oružje je ukoliko je podnosilac zahteva osuđivani kriminalac, mentalno oboleo ili uopšte i nije američki građanin. Ista pravila važe od 1971. godine, iako pojedinosti variraju u nekim od 50 saveznih država.

Nacionalna asocijacija naoružanja NRA je, izvesno, svemoćni čuvar prava na posedovanje oružja, a u Vašingtonu ima prilično stabilnu i moćnu poziciju, kao i podršku Republikanske stranke.

Demokrata Kori Buker je posle pucnjave u Teksasu rekao da su Americi neophodni lideri koji će se usprotiviti „interesima korporativnog lobija i NRA“, i da je su masovne pucnjave u tolikom broju američki problem.

„Ako je u Americi u poslednjih pedeset godina stradalo od vatrenog oružja stradalo više ljudi nego u svim ratovima zajedno“, kazao je Buker, „to bi trebalo da je dovoljan znak za uzbunu“.

Ono što mnogi spočitavaju ne samo Trampovoj administraciji, već i onim prethodnim, je činjenica da je Amerika maltene jedina razvijena zemlja u svetu koja nije učila na svojim greškama.

Britanci su izmenili zakon posle školskog masakra u Danblejnu još 1996. godine. Novozelanđani su se dali u ograničenja, restrikcije i zabrane pre nego što su stradali u napadu na džamije u Krajstčerču sahranjeni, dok je u Americi lakše zabraniti abortus nego nošenje automatskog oružja.

Mnogi se sa pravom pitaju zašto Amerika preživljava sva ta masovna ubistva i zašto na njih žmuri.

Njujork tajms je pisao o tome da istraživanja masovnih ubistava u svetu pokazuju veoma slične zaključke, a da je jedina varijabla koja bi mogla da objasni visoku stopu masovnih ubistava u Americi upravo – ogromne količine oružja.

Amerikanci čine oko 4,4 odsto svetske populacije, ali zato poseduju 42 odsto oružja. U zemlji je više od trista miliona pištolja, grubo mereno, otprilike jedan po svakom muškarcu, ženi i detetu. Od 1966. do 2012. godine, 31 odsto muškaraca koji su izvršili masovne napade vatrenim oružjem u svetu bili su Amerikanci. Jemen je zemlja odmah iza Amerike koja u odnosu na broj stanovnika doživi više masovnih pucnjava.

Adam Lankford sa Univerziteta u Alabami, koji je sproveo istraživanje i došao do navedenih podataka, otkrio je i da u čitavom svetu važi pravilo da je posedovanje oružja u korelaciji sa šansama za masovnu pucnjavu.

Jednake su šanse da Njujorčanin bude opljačkan kao i NEKO IZ Londona, na primer, ali Njujorčanin ima 54 puta više šansi da u procesu pljačke završi ubijen

Da mentalno zdravlje pravi neku razliku, kako predsednik Tramp tvrdi (odmah je požurio da kaže da su napadači ljudi sa mentalnim bolestima), podaci bi pokazali da Amerikanci imaju više psihičkih problema od ljudi u drugim zemljama. Ali briga o mentalnom zdravlju u SAD, broj stručnjaka za to po glavi stanovnika i stopa teških mentalnih poremećaja jednaki su onima u drugim razvijenim zemljama.

Rasni diverzitet i drugi faktori povezani sa društvenom kohezijom takođe pokazuju gotovo beznačajnu korelaciju, što bi Trampu u ovom slučaju čak moglo da ide u korist pošto ga optužuju – demokrate naročito – da su ovakvi napadi posledica rane netrpeljivosti i belog suprematizma koje predsednik podstiče.

Među evropskim zemljama veoma je malo povezanosti između imigracije (i sličnih demografskih elemenata) i stope ubistava iz vatrenog oružja.

Stopa ubistava iz vatrenog oružja u Americi je 2009. godine iznosila 33 na milion ljudi, daleko više od proseka u drugim razvijenim zemljama. U Kanadi i Velikoj Britaniji, taj broj iznosio je petoro ljudi na 0,7 miliona, što takođe odgovara razlikama u posedovanju vatrenog oružja.

Amerikanci ovo ponekad vide kao izraz dubljih problema sa kriminalom. Ali, opet, SAD zapravo nisu ništa sklonije kriminalnim aktivnostima od drugih razvijenih zemalja, prema istraživanju Frenklina E. Cimringa i Gordona Hokinsa sa Univerziteta u Kaliforniji iz 1999. godine.

Štaviše, oni su otkrili da je američki kriminal jednostavno smrtonosniji. Jednake su šanse da Njujorčanin bude opljačkan kao i Londonac, na primer, ali Njujorčanin ima 54 puta više šansi da u procesu pljačke završi ubijen.

Oni su takođe došli do zaključka da se ovaj raskorak svodi na oružje.

U Americi je 2013. godine bilo 21.175 samoubistava, 11.208 ubistava i 505 stradalih usled nesrećnog slučaja. Te iste godine u Japanu, zemlji koja broji jednu trećinu stanovnika Amerike, vatreno oružje bilo je uključeno u samo 13 smrtnih slučajeva

To praktično znači da Amerikanci imaju 300 puta veće šanse da stradaju od vatrenog oružja nego Japanci. Posedovanje vatrenog oružja u Americi je 150 puta više nego u Japanu. Taj raskorak između 150 i 300 ukazuje na to da sama statistika posedovanja vatrenog oružja ne objašnjava šta je to što Ameriku čini posebnom.

Da mentalno zdravlje pravi neku razliku, kako predsednik Tramp tvrdi (odmah je požurio da kaže da su napadači ljudi sa mentalnim bolestima), podaci bi pokazali da Amerikanci imaju više psihičkih problema od ljudi u drugim zemljama

Sjedinjene Države takođe poseduju najmanju kontrolu nad kupovinom vatrenog oružja.

Švajcarska je druga po redu u posedovanju od svih razvijenih zemalja, što je ekvivalentno polovini posednika vatrenog oružja u Americi. Stopa ubistava u Švajcarskoj 2004. godine iznosila je 7,7 na milion ljudi – neuobičajeno mnogo, iako u skladu sa brojem vlasnika vatrenog oružja, ali i dalje ni blizu stope smrtnosti u Americi.

Švajcarski zakoni o vatrenom oružju mnogo su stroži kada je reč o procesu dobijanja i zadržavanja dozvole, prodaje i vrste vatrenog oružja koje se može posedovati. Takvi zakoni impliciraju potpuno drugačiji način razmišljanja o oružju – kao o pravu koje građanin mora zaslužiti.

Sjedinjene Američke Države su jedna od tri zemlje, uz Meksiko i Gvatemalu, u kojima pravo na posedovanje vatrenog oružja počiva na sasvim suprotnoj pretpostavci: da ljudi imaju suštinsko pravo da poseduju oružje.

Nakon masovne pucnjave u Velikoj Britaniji 1987. godine, ta zemlja je institucionalizovala veoma striktne zakone za kontrolu posedovanja vatrenog oružja. Isto je učinila i Australija nakon pucnjave 1996. godine. Ali Amerika se iznova suočava sa istom računicom, i ipak ostaje pri tome da je relativno neregulisano posedovanje oružja cena koju vredi platiti za društvo u celini.

Takav izbor, više nego bilo kakva statistika ili regulativa, ono je što najviše Ameriku rasparčava.