NATO i nova Gvozdena zavesa

„Živimo u opasnom svetu“, rekao je generalni sekretar NATO, sumirajući nakon dvodnevnog samita u Madridu aktuelnu bezbednosnu situaciju. Odluku o masovnom povećanju NATO-trupa spremnih za akciju do sledećeg leta, Jens Stoltenberg vidi kao pravi odgovor.

Postoji spremnost da se zaštite sve-države članice, uključujući i Finsku i Švedsku za vreme procesa priključenja. Obe zemlje bi početkom sledeće nedelje, nakon višedecenijske neutralnosti, trebalo zvanično da budu pozvane da se priključe NATO.

A svim članicama na istočnoj granici Alijanse, koje su zabrinute, poput baltičkih zemalja, predsednik SAD Džozef Bajden još jednom je ponovio obećanje: „Branićemo svaki pedalj NATO teritorije.“

Povratak doktrini Hladnog rata

„Zbog svoje agresivne politike, Rusija ponovo predstavlja pretnju Evropi i Alijansi“, istakao je nemački kancelar Olaf Šolc. Napad Rusije uništio je međunarodni mirovni poredak i promenio svetsku političku situaciju. Iz toga NATO izvodi zaključke i nakon više od jedne decenije u svom strateškom konceptu ponovo ocenjuje da je Rusija najozbiljnija pretnja zajedničkoj budućnosti.

Prema rečima nemačkog kancelara, istočni blok NATO zato odmah mora da se obezbedi i Nemačka će u tome pomoći stacioniranjem 3.000 vojnika u Litvaniji. Šolc najavljuje pripremu divizije od 15.000 vojnika, sa oko 60 aviona i 20 brodova, koji će biti trajno na raspolaganju za operacije NATO. On želi da uspostavi i regionalnu pomorsku komandu u Rostoku, kako bi pomogao u obezbeđenju Baltičkog mora, a Bundesver je već pojačao nadzor vazdušnog prostora na istočnim granicama NATO.

Šolc očigledno pokušava da odagna svaku sumnju u ozbiljnost svog zaokreta u odbrambenoj politici. Vojne snage bi trebalo što pre staviti na raspolaganje i opremiti ih potrebnom opremom, oružjem i municijom: „Sve bi trebalo da bude bolje“, kako bi raspoložive snage mogle odmah da budu mobilisane.

Kritiku Vladimira Putina da NATO u Madridu pokazuje „imperijalističke ambicije“, nemački kancelar ocenjuje kao „prilično smešnu“. Sam Putin je „imperijalizam učinio ciljem svoje politike“, tvrdeći da susedne zemlje pripadaju Rusiji.

Na pitanje kada bi rat mogao da se završi, Šolc, kao i ostali zapadni lideri, nema jasan odgovor: „Niko ne može da zaviri u njegovu glavu“ i ne poznaje njegove savetnike. Ali, kancelar želi da ubedi Putina da „to tako ne ide sa Ukrajinom i da treba da prestane“. S druge strane, „diktirani mir“ ne može doneti rešenje, a strašna uništenja u istočnoj Ukrajini od strane ruskih snaga znače „da Putin uništava i svoju budućnost“.

Podrška i oružje za Ukrajinu „sve dok traje rat“

„Svet se promenio, a sa njim i NATO“, objašnjava američki predsednik. Na pitanje novinara da li će saveznici zaista do kraja biti na strani Ukrajine, Bajden je odgovorio: „Podržavaćemo je sve dok traje (rat). Pogledajte kakav je do sada učinak u Rusiji“, privreda je unazađena petnaest godina, ne mogu više da namire dugove, plaćaju visoku cenu. „Ostajemo na strani Ukrajine.“

Bajden je najavio i nastavak opsežnih isporuka američkog oružja Ukrajini. U narednih nekoliko dana poslaće protivvazdušne sisteme, artiljeriju, municiju za isporučene raketne bacače Himars i drugu opremu u vrednosti od 800 miliona dolara.

SAD su i dalje najveći dobavljač, ali su i Nemačka, Holandija, Norveška, Velika Britanija, pa čak i Francuska takođe najavile isporuke Ukrajini. Predsednik Emanuel Makron je rekao da je 12 samohodnih haubica Cezar već stiglo u Ukrajinu, a da sledi još šest. Domaćin samita, Španija, razmatra do sada kontroverznu isporuku tenkova Leopard.

Još za vreme Bajdenove konferencije za novinare u Madridu, na odluke samita NATO reagovao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On primećuje da nova Gvozdena zavesa pada između Zapada i Rusije i savetuje NATO „da bude oprezan i ne priklješti prste“. Evropa i Vašington ne žele da shvate koji su ruski interesi, istakao je Lavrov.

Prethodno je povodom predstojećeg pristupanja Finske i Švedske NATO, predsednik Putin rekao: „Ako Finska i Švedska žele da se pridruže, one to mogu.“ Međutim, ako bi se tamo stacionirale vojne jedinice i infrastruktura, onda bi se ta područja suočila sa sličnom pretnjom kakva je odatle usmerena ka Rusiji.

Erdogan preti da će pomrsiti planove

I zbog predstojećeg pristupanja Finske i Švedske NATO, mnogi učesnici su samit u Madridu nazvali „istorijskim sastankom“. Već prve večeri uklonjena je prepreka koju je postavio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je postigao sporazum sa Finskom i Švedskom u vezi s Kurdima koji u tim zemljama žive, a koje on optužuje za terorizam.

Kompromis je postignut, jer su SAD Turskoj obećale podsticaj u vidu borbenih aviona F16, koje Erdogan već dugo želi za svoju vojsku. Američka strana, doduše, negira da to ima veze s postignutim dogovorom, ali je očigledno da se te dve stvari vremenski poklapaju. Na bilateralnom sastanku s Turčinom u Madridu, Amerikanac je obećao isporuku aviona u vreme kada je Turska potpisivala sporazum sa Finskom i Švedskom.

Međutim, na konferenciji za novinare turskog predsednika nakon samita, odmah su srušeni snovi o nesmetanom napretku zemalja kandidata. Erdogan zahteva da Švedska i Finska prvo ispune obećanja i uvedu zakonske izmene. On tvrdi i da je Švedska obećala da će izručiti 73 osobe koje je opisao kao „teroriste“. Međutim, u sporazumu koji su tri zemlje potpisale to se uopšte ne spominje. Jedan vladin zvaničnik najpre je tražio izručenje 33 Kurda Turskoj, a predsednik Erdogan je u međuvremenu izgleda taj broj povećao.

„Najvažnije je da se obećanja ispoštuju. Pratićemo kako se sporazum sprovodi i ponašaćemo se u skladu s tim“, rekao je Erdogan. Na kraju je i otvoreno zapretio: „Švedska i Finska treba da ispune svoje obaveze (…) Ako to ne urade, nema sumnje da ću ratifikaciju (pristupa) poslati u parlament.“

Čini se kao da je problem vraćen tamo gde je počeo. Švedska, međutim, nikada nije obećala da će izručiti Kurde sa turskih spiskova, niti je vlada u Stokholmu pravno u mogućnosti da to učini. Ostaje nejasno da li je Erdogan u Madridu samo pravio šou za domaću politiku ili zaista želi da blokira priključenje Finske i Švedske. Onda pomaže još samo to da Džozef Bajden pozove američki Kongres da odobri isporuku borbenih aviona F16 Turskoj. Na kraju krajeva, samo „Veliki brat“ u Vašingtonu može da reši spor između NATO i Ankare.