Ko je Džon Li, novi izaslanik za Hongkong: Pekinški Pikaču spreman da „uvede red“ i poruka Kine za narednih 25 godina

Gomila kineskih zvaničnika stajala je mirno i, prema sugestijama protokola, gotovo nepomično dok je jak vetar smetao honkoškoj policiji da podignu zastavu sa cvetom bauhinije tik uz onu kinesku – crvenu i zlatnu. Predsednik Kine Si Đinping je slavodobitno izjavio da je „Hongkong ušao u novu fazu u kojoj je od haosa i preko stabilnosti i kontrole stigao do perioda prosperiteta“, a sve je bio dekor proslave 25. godišnjice primopredaje Hongkonga iz britanskih u kineske ruke.

Tačno na pola rute „velike honkoške autonomije“ i projekta Jedna zemlja, dva sistema, Hongkong je 1. jula dobio i novog izvršnog direktora koji će biti najodgovorniji za sve dobro i loše u ovom modernom polisu opterećenom prošlošću i sadašnjošču, kao i neizvesnom budućnošću.

Analitičari u izboru Džona Lija za novog šefa Hongkonga učitavaju i poruke koje zvanični Peking želi da pošalje svetu kada je reč o njihovim namerama u gradu, piše Vašington post.

Li je prvi izvršni direktor koji je postavljen od kada su antivladini protesti uzburkali grad 2019. godine, a nakon što je specijalni administrativni region Kine prošle godine reformisan sa namerom da samo lojalni i lojalniji Pekingu upravljaju gradom. U narodu je daleko od omiljenog i u nedavnom istraživanju popularnosti političara je od 34,8 poena dobio mogućih 100. Ali ovo je nevažno u Hongkongu, gde građani ne mogu direktno da izaberu lidera. U suštini, Li je delegiran od strane Pekinga. Pred posebnim komitetom je bio jedini kandidat za prvog čoveka grada od 7,5 miliona stanovnika. Dobio je više od 99 odsto glasova na pečatiranom i formalno tajnom glasanju od oko 1.400 članova propekinške izborne komisije.

Na funkciji će zameniti Keri Lam, koja je tokom svog mandata preživela turbulentne periode. Lam je rukovodila Hongkongom tokom najvećih nemirima u poslednjih nekoliko decenija, upravljala je odgovorom grada na pandemiju koronavirusa i neuspešno pokušavala da ublaži posledice inflacije i sve veće nejednakosti među kategorijama stanovništva grada.

Sa druge strane, Li – čiji mandat traje pet godina – obećava da će Hongkongu doneti „novo poglavlje“, što deo svetske javnosti razume kao politiku dalje prisne veze sa Pekingom i utegnutu kontrolu nad svim budućim nemirima nezadovoljnog stanovništva koje biva sve manje slobodno.

Li je u hijerarhiji napredovao brzo, a zapravo je čitavu karijeru izgradio u policiji, gde radi od 20. godine i 1977 – najviše u kriminalističkom odseku. Stiv Cang, direktor kineskog Instituta „SOAS“ na Univerzitetu u Londonu, kaže da Lijevo policijsko iskustvo implicira da je „naviknut da prati i izdaje naređenja“, preneo je BBC.

Otac je dvoje dece i imao je i britansko državljanstvo, koga se odrekao tek pre imenovanja za podsekretara za bezbednost 2012. godine. Sa te funkcije se pokazao posebno efikasnim u suzbijanju antivladinih protesta 2019. Protesti, koji su počeli mirno, povremeno su se pretvarali u nasilne sukobe između policije i pojednih demonstranata, a policijske sange su kritikovane zbog upotrebe vodenih topova, suzavca, gumenih metaka i povremeno bojeve municije. Međutim, Li nije hteo ni da ponudi obrazloženje upotrebe prekomerne sile. Proteste je okarakterisao kao nasilne akte „terorizma“ i „ekstremizma“.

Zbog njegove uloge u ovim procesima, kao i direktnog učestvovanja u primeni Zakona o nacionalnoj bezbednosti skockanog da lakše uguši sve disonantne tonove prema Kini, Sjedinjene Države Lija od 2020. drže pod sankcijama. Čak je imao i jutjub kanal, koji je ubrzo nakon izbijanja protesta i sukoba policije sa demonstrantima obrisan od strane ove društvene platforme.

U junu 2021. imenovan je za glavnog sekretara za administraciju, drugu najmoćniju funkciju u gradu. Na toj funkciji je bio manje od godinu dana, pre nego što je u aprilu podneo ostavku da bi se kandidovao za najviši položaj.

Kineski predsednik ga vidi kao „odlučnog i proaktivnog zvaničnika koji je spreman da preuzme odgovornost“. I izgleda da je kineski lider u jednom bio u pravu. Li je proaktivno pristupio poslu i već u aprilu, kada se znalo da je na pol poziciji da preuzme upravljanje Hongkongom pripremio je i najavio donošenje lokalnog zakona o bezbednosti, koji bi zapravo trebalo da bude mlađi brat onog nacionalnog – a koji se svodi na zabranu izdaje, secesije, pobune ili subverzije protiv centralne vlade. Pekingu i ispostavi administrativne uprave ostaće „na gušt“ jedino da proceni ko je izdajnik. Iskustvo ukazuje na potencijalne procedure u budućnosti. Kada je Kina u junu 2020. usvojila drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti, uhapšeno je više od 100 disidenata i na stotine demonstranata.

Od 2003, nijedan lider Hongkonga nije pitanje bezbednosti okarakterisao kao „glavni prioritet“ za svoju administraciju. Zato su mu kritičari i prišili nadimak pekinški Pikaču, po uzoru na lik iz crtanog filma Pokemoni i igru reči sa njegovim imenom na kineskom Ka-Chiu, ali i aludiranje na njegovu odanost Pekingu koja ponekad liči na odnos vlasnika i kućnog ljubimca.

Novi izvršni direktor je takođe najavio da će pokušati da integriše privredu Hongkonga sa susednom kineskom provincijom Guangdong, kao strategija za područje Velikog zaliva, što se u analizama i dalje tumači kao deo plana sve veće integracije Hongkonga u formalni sastav Kine, kako ocenjuju sagovornici Gardijana.

Peking je, ujedno, jasno izneo svoja očekivanja od Lija – stroga i jaka kontrola nad nemirnim gradom. Kancelarija Državnog saveta za poslove Hongkonga i Makaa nedavno je izdala opširno saopštenje u kojem su postavljeni ciljevi za novu administraciju, a pored pitanja stambenog prostora, ojačavanja međunarodne konkurentnosti, smanjenja nejednakosti – sve zajedno uvijeno u oblande opštih mesta – provukla se i rečenica u kojoj se Li poziva da „osigura integraciju Hongkonga u razvoj kopna (kontinentalnog dela Kine).

Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo 1997. predalo – ili vratilo – Hongkong Kini, ovom gradu je zagarantovan „visok stepen autonomije“ na period od 50 godina. Hongkongu je ovakav politički model, oličen u krilatici Jedna zemlja, dva sistema – omogućio prostor za samostalno delovanje i poslovanje, uključujući nezavisno sudstvo i slobodu okupljanja, štampe i govora. Međutim, iako je Peking do sada, uglavnom, tolerisao autonomiju, nikada nije nije nužno prihvatio slobodni Hongkong. Nakon serije protesta od 2019. utisak je da će Kina prihvatiti samo svoje tumačenje termina Jedna zemlja, dva sistema, koji se suštinski svodi na jedan sistem u jednoj zemlji, u okviru koje je i Hongkong. Na mnoge slobode Hongkonga se iz Pekinga nakon demonstracija u protekle tri godine više ne gleda blagonaklono.

Zbog toga je Kina i odabrala Lija, za kog je procenila da je nasjposobniji da primeni kinesko shvatanje honkoške autonomije. Cang sa Instituta „SOAS“ kaže da je „Li drugačiji od svih prethodnih izvršnih direktora Hongkonga, koji su u principu bili odgovorni i Pekingu i narodu Hongkonga, i koji su u različitom stepenu pokušavali da održe bar neku ravnotežu“.

„Stari Hongkong je zapečaćen sa Lamovom, a novi se uspostavlja pod Lijem – i to će biti onaj Hongkong koji više liči na kopno (Kinu), iako nije pretvoren u produžetak Šenžena“, ocenuje Cang.

Kako to ocenjuje Tajm u svojoj analizi, Lijevo iskustvo je u sprovođenju zakona. Za razliku od njegovih prethodnika, koji su imali veze sa poslovnom zajednicom, ili iskustvom u državnoj službi, on je čovek policije i discipline. Upravo promena kursa od ekonomije i poslovne zajednice ka policijskoj administraciji je važna poruka Pekinga.

Kolumnista BBC-ja Džef Li zaključuje da je predaja Hongkonga 1997. bila svojevrsni politički eksperiment, a da je bila ilouzorna ideja da „kapitalistička i slobodna bivša britanska kolonija može 50 godina da zadrži autonomiju pod kineskom komunističkom vlašću“.

Zakoni iz 2019. i 2020, kao i imenovanje tvrde linije Pekinga za administratore Hongkonga, kako ocenjuje Džef Li, ne daju previše nade u očuvanje demokratskog političkog sistema i govori o suštinski promenjenom karakteru grada u kom dogovoreni moto Jedna zemlja, dva sistema, više ne postoji.

Na desetine građanskih grupa je rasformirano, uključujući tu i političke partije i sindikate. Vlasti su, takođe, zabranile okupljanja u znak podrške žrtvama sukoba na Trgu Tjenanmen. Nekoliko prodemokratskih medija, uključujući Epl dejli i Stend njuz je prestalo sa radom u 2021. Hongkong, nekada svetionik slobode štampe u Aziji, ove godine je rangiran na 148. mestu po slobodi štampe u svetu, što je pad za skoro 70 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Strogi zakoni umanjili su i broj protesta u „gradu demonstracija“.

„Pošteno je reći da u Hongkongu, u doglednoj budućnosti, više neće biti velikih protesta“, rekao je Džefri Ngo, saradnik za politiku i istraživanje američkog Saveta za demokratiju Hongkonga.

„Moja najveća briga je da se do 2047. Hongkong i Kina više neće značajno razlikovati jedna od druge“, zaključuje Ngo.