Konferencija u Luganu: Velika obećanja Ukrajini

Konferencija o Ukrajini u Luganu planirana je mnogo pre nego što je Rusija napala ovu zemlju u februaru. Švajcarska je i ranije pozvala na konferenciju o borbi protiv korupcije i ekonomskom razvoju u Ukrajini.

I to ne bez razloga: zemlja je pre početka rata bila u prilično lošem položaju, na 122. od 180 mesta na rang listi po korupciji koju vodi organizacija Transparensi internešnal.  

Ruska agresija je ovu konferenciju pretvorila u konferenciju o obnovi. U utorak je u Luganu učestvovalo preko 40 zemalja i 16 međunarodnih organizacija. Ali to nije bila klasična „donatorska konferencija“ na kojoj vlade donose nejasna obećanja o finansiranju pomoći. U Luganu se radilo o principima.

Ogromne svote za ogromne štete

Okupljene države i organizacije, poput Ujedinjenih nacija ili Evropske investicione banke, definisale su u sedam poglavlja kako bi trebalo organizovati obnovu zemlje usred rata.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal naveo je golemu svotu od 750 milijardi dolara kao cenu za održivu obnovu. Prema njegovoj računici, polovina toga mogla bi se platiti zaplenom i prodajom ruske imovine u inostranstvu.

Za sada EU, SAD i druge zemlje oklevaju u preduzimanju ovog koraka. Do sada je imovina ruske države i oligarha lojalnih režimu bila samo „zamrznuta“ sankcijama, što znači da se ne može koristiti. Do sada je zabeleženo samo nekoliko zaplena imovine.

Jasno je da će sanacija štete u Ukrajini, za koju je odgovorna Rusija, trajati godinama, ako ne i decenijama, rekla je nemačka ministarka razvoja Svenja Šulce u Luganu. „Ovo je ogroman poduhvat“, rekla je Šulce.

Kancelar Olaf Šolc je prošle sedmice predložio „Maršalov plan“ za Ukrajinu, odnosno investicioni program po uzoru na onaj koji je tadašnji američki državni sekretar Džordž Maršal izradio nakon Drugog svetskog rata za žrtve rata u zapadnoj Evropi, ali i za Nemačku, koja je bila kriva za rat. Sa oko 12 milijardi dolara ulaganja pokrenuto je „ekonomsko čudo“ koje je američkim firmama otvorilo i nova tržišta.

To bi se moglo dogoditi i u Ukrajini, rečeno je u Luganu. Nakon rata nastaje opet ​​tržište od 40 miliona ljudi koji teže Zapadu.

Obnova mora biti u duhu demokratije i održivosti

„Luganska deklaracija“, kako se ovaj plan za sada zove, predviđa da se obnova odvija u međunarodnom partnerstvu s više od 40 država potpisnica. Evropska unija tu ima posebnu odgovornost s obzirom da je Ukrajina od prošle sedmice kandidat za članstvo.

Evropska unija do sada je obećala 6,4 milijarde evra konkretne pomoći. Fokus programa obnove stoga bi trebalo da bude na približavanju Ukrajine evropskim standardima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da Brisel neće ostaviti Ukrajinu na cedilu i da će je podržavati dokle god to bude potrebno.

Učesnici konferencije traže da obnova bude transparentna i u skladu s vladavinom prava. Korupciju treba suzbiti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je odgovarajuća obećanja u svom video obraćanju.

Prema „Luganskoj deklaraciji“, demokratsko učešće, decentralizovano upravljanje sredstvima u lokalnim samoupravama, perspektive za povratak izbeglica i društveni pristup trebalo bi da budu vodilje razvoja.

Pri sprovođenju projekata treba voditi računa o ravnopravnosti polova, poštovanju ljudskih prava i učešću svih društvenih grupa. Takođe, celi program obnove mora biti osmišljen tako da bude održiv i što je više moguće prihvatljiv za zaštitu klime.

Konkretna obnova je već započela

To su veliki ciljevi za zemlju koja se nalazi usred rata, priznaje ministarka Svenja Šulce. Ali ona je dodala da je održiva obnova već sad moguća. Reč je o popravkama vodovoda, sistema grejanja i kuća kako bi Ukrajina prebrodila zimu. „Obnova u Ukrajini već počinje“, rekao je Šulce. To je moguće u zapadnim delovima zemlje.

Predstavnik Estonije dao je praktičan primer kako njegova zemlja pomaže. Pojedini gradovi u Estoniji počeli su da u partnerskim zajednicama u Ukrajini obnavljaju vrtiće koji su oštećeni ruskim napadima. „Negde jednostavno moramo početi“, rekao je Andres Rundu, zamenik estonskog ministra spoljnih poslova.

Međutim, u Luganu nije bilo jasno kako se može i treba odvijati obnova na područjima koja je Rusija okupirala na istoku i jugu Ukrajine. „Najbolje bi bilo da se ovaj rat konačno završi. Zato činimo sve da Putin sada zaustavi ovaj rat“, rekla je Šulce.

Do sada je nemačka Vlada obezbedila milijardu evra kao direktnu subvenciju državnom budžetu Ukrajine, kako bi se, recimo, nastavilo isplaćivanje plata državnim službenicima. Tu je i 426 miliona evra za konkretne građevinske projekte.

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć rekla je da je ovo početak i da će nadogradnja biti nužna. Pored civilne obnove, Ukrajina dobija milijarde od SAD i saveznika iz EU za kupovinu oružja i municije.

Druge konferencije slede

Ukrajinski premijer Denis Šmihal bio je prilično samouveren nakon konferencije. Obnova bi, po njegovom, trebala funkcionisati tako „da sve što je uništeno bude bolje nego što je bilo pre“.

Švajcarski domaćin, predsednik Ignjacio Kasis, rekao je da je deklaracija iz Lugana usred rata imala za cilj da pruži građanima Ukrajine nadu i pokaže da nisu sami. Prema Kasisu, sastanak u Luganu je tek početak dugog procesa. Sledeće konferencije već su planirane: 2023. u Velikoj Britaniji i 2024. u Nemačkoj ili Estoniji.

Denis Šmihal je u ime Ukrajine pozvao međunarodnu zajednicu na brzo delovanje. Njegova zemlja je spremna za to. „Kada kažemo da želimo brzo početi, to i mislimo“, zaključio je ukrajinski premijer.