Ume da bude naporna ona pesma koju čujete na radiju u autobusu, dok prolazite pored kafića, ona koju pevaju baš svi u vašem okruženju, a i sami ste je više desetina puta puštali na različitim platformama. A zamislite kako izgleda kada to traje godinama.
Od pesme koja je bila hit jednog leta i koja je mogla da uđe na večne top liste, do melodije koju preskačete i zaobilazite u širokom luku. Kada je ponovo čujete, posle dužeg slušanja, opet vam na um padne ideja o nekoj večnoj listi, ali se odmah setite da postoji mogućnost da se čuje kada otvorite frižider, ako je ne ignorišete.
Nažalost, u takvu situaciju je doveden Sergej Milinković Savić.
Momak vrhunskih igračkih kvaliteta, koji je imao veoma dobar „career handling“ i čiji su izbori bili retko pametni kada je u pitanju naš fudbal – u tom je registratoru još Dušan Tadić i još poneko, možda – došao je u situaciju da uz njegovo ime ide čuvena krilatica „idealna zamena za…“.
Grupa fudbalera koju je predvodio Veljko Paunović, nasleđena od Ljubinka Drulovića, bila je jedna od dominantnijih u tom periodu na nivou evropskog i svetskog fudbala u tom uzrastu. Bilo je tu važnog udela selekcije – u mlađim kategorijama srpskog fudbala češće se biraju akceleranti koji ranije ulaze u pubertet, nego igrači kojima je tehnika ispred fizike.
Međutim, u toj grupi igrača, bio je i jedan koji je imao i jedno i drugo. I skok igru i inteligenciju i mentalnu snagu.
Bilo je jasno da će Sergej Milinković Savić imati priliku da postane fudbaler najviše klase. I već su tada mediji, evropski ne domaći, počeli da pišu da je „mesje Stojkovik“, onaj fudbalski gospodin sa nadimkom Piksi, dobio – „idealnu zamenu“. Posle toliko godina.
Danas se piše o tome da bi Sergej Milinković Savić bio idealna zamena za Pola Pogbu, ako razmaženi svetski šampion i instagram zvezda svetskog fudbala, napusti „Old Traford“.
Između ta dva poređenja i tokom nekoliko godina, Milinković Savić je toliko puta preseljen, širom Evrope, da je priča o njegovom transferu postala dosadna. Kada je najavljeno da će preći u Juventus, bio je to hit leta u najavi. Bila je to prilika da srpski fudbal ima još jednog predstavnika u jednom od najboljih klubova na svetu u ovom trenutku.
Nije se desilo.
Svako naredno recikliranje te priče, saga u više tomova o borbi mančesterskih klubova za njegove usluge, spominjanje Real Madrida, rezervisanog mesta u „nekoj novoj Barseloni“, samo su dodatno „otupele“ želju ljubitelja fudbala da o tome nešto novo saznaju.
Istina, dodatni je teret na „slučaj Milinković-Savić“ bačen zbog reprezentativnog dresa. Upravo su o tom dresu i Piksijevom nasledniku pisali evropskih mediji, a umesto nove navalne sile nacionalnog tima, Milinković Savić je predstavljen kao tačka spoticanja i pokretni taster za selektorsku vrtešku.
Priliku koju je u A reprezentaciji dobio, Sergej je vrlo dobro iskoristio. U 165 minuta koliko je Srbija bila dobro na Mundijalu, on je bio jedan od korisnijih igrača, naročito u meču protiv Kostarike.
I upravo u tome je poenta. Klubovi, mediji, ljudi koji vode njegovu karijeru, ili neke više sile, već neko vreme njegovu igru guraju u drugi plan. Negde u senku. Od silnih priča o tome kako ide vuk, na kraju će se dogoditi da vuk stvarno dođe.
I to bi bilo sjajno. Da fudbaler vučjeg instinkta malo bude pušten da radi svoj posao bez pritiska. Da svima pokaže zbog čega je proglašen najboljim veznim igračem u Seriji A, da bude najbolji u skok duelima u Evropi, da asistira i da neki briljantan gol.
Nema boljeg načina da se u fudbalskim krugovima nekome „podigne cena“ nego da igra kako najbolje ume, osećajući se lepo u svojoj koži. Svaki drugi način podizanja cene je manje efikasan.
Kada nadareno dete, sa iznadprosečnim sposobnostima, upišete na francuski, solfeđo, na jahanje, mačevanje, kada ga pritiskate da bude najbolji u svemu, ili kada, još gore, svim svojim prijateljima pričate kako će vaše dete postati naučnik i genije, obično tako ne bude.
Ne jer nije moglo, nego jer se nije dalo.
Bilo bi sjajno, kada bi sledeća slovca o Sergejevom transferu bila slova njegovog potpisa o prelasku u neki veći klub od Lacija, ali ako i ostane u nebesko plavom dresu, još bi lepše bilo da ga svi malo puste na miru.
Jer još uvek nije jasno ko je „idealna zamena za Sergeja Milinkovića-Savića“.
Tagovi
