Proteklih dana čuli smo da se pojavila „Kentaur“ varijanta korona virusa i sada je pitanje, ne samo koliko je opasna, već i šta se može očekivati u Srbiji u narednom periodu s obzirom na to da imamo manje vakcinisanih nego u drugim delovima Evrope, gde opet, kao i kod nas raste broj zaraženih. I sve to kad mu vreme nije – u sred sezone godišnjih odmora.
U nauci ne postoji varijanta „Kentaur“, kaže epidemiolog dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji. Objašnjava da je neki vickasti britanski tviteraš pre tri sedmice po tom sazveždu nazvao podvarijantu Omikrona označenu kao BA.2.75. Obećao je da će narednom soju koji bude otkriven dati ime Mali Sombrero, po jednoj drugoj skupini zvezda. Ta šala se „primila“ jer ju je u svojoj naivnosti preuzeo novinar britanskog „Gardijana“.
„Soj BA.2.75 je nedavno iz Indije prenet u Veliku Britaniju. Mi ne ispitujemo dovoljno obimno i često strukturu uzročnika kovida 19 (to se zove sekvenciranje virusnog genoma), tako da ne znamo da li je već dospeo do Srbije. I ako dođe, nije izvesno da će potisnuti trenutno dominantne sojeve ovog virusa. Po dosadašnjim podacima, a još više po analogiji sa ostatkom Evrope i severne Amerike, kod nas dominira BA.5, a nekoliko puta manje treba da je učestao BA.4. ‘Petica’ je dovela do porasta učestalosti obolevanja na kontinentu, a nesumnjivo je razlog i sve učestalijeg zaražavanja u Srbiji. Imajući u vidu naš dvostruko niži obuhvat vakcinacijom nego u većini zapadnoevropskih zemalja, ima osnova za strahovanje da ćemo proći gore od drugih“, rekao je Radovanović za Nedeljnik.
Pitanje je i kako da se zaštitimo (pored vakcine) sada, u vreme odmora, jer sasvim je sigurno da ne želimo da se razbolimo pred put jer obične maske ne štite, a istraživanja pokazuju i da ove nove varijante probijaju zaštitu od vakcine i od ranije preležanog virusa.
Treba razumeti da je ljudima dosta straha od bolesti, ali je na svakome da proceni rizik za sebe i svoje bližnje i da se prema tome ponaša. Valja održavati rastojanje i izbegavati, koliko god je moguće, mesta sa puno ljudi, naročito u zatvorenom prostoru, savetuje Radovanović.
„Svaka maska štiti po principu ‘bolje išta nego ništa’. Medutim, imajući u vidu malu količinu klica potrebnu za prenošenje podvarijanti Omikrona, obične hirurške maske nisu pouzdane kao ranije, pa je poželjno osloniti se na maske sa oznakom N95, KN95, FFP2 i sl. Važno je biti uredno vakcinisan. Vakcine su pružale izvanrednu zaštitu prema ranijim varijantama (originalna „vuhanska“, alfa, delta) uzročnika kovida 19. Cela ‘dinastija’ podvarijanti Omikrona odlikuje se sposobnošću izbegavanja antitela stvorenih prirodnim ili veštačkim putem prema prethodno cirkulišucim sojevima uzročnika“.
Ipak, dodaje profesor, vakcine koje su trenutno na tržištu štite od obolevanja sojevima Omikrona, i to: dve doze oko 35 odsto, a tri doze oko 75 odsto.
„Dakle, od 100 izloženih zaražavanju, jedna četvrtina tri puta vakcinisanih će ipak oboleti, ali ono što je presudno, njihova verovatnoća, u odnosu na nevakcinisane, biće pet puta manja da dospeju u bolnicu, a 15 puta manja da umru. To su impresivne razlike“, objasnio je Radovanović.
A Šta se dosad zna o varijanti BA.2.75. popularno nazvanoj „Kentaur“ koju tek istražuju. Uzročnik kovida 19, SARS-CoV-2, mesecima je harao širom planete, pa je u stotinama miliona zaraženih ljudi imao prilike da se menja. Trenutno aktuelna varijanta Omikron ima već pet svojih podvarijanti, a svaka od njih dalje se prilagođavala okolnostima, dodatno se menjajući.
„Trenutno dominantna podvarijanta Omikrona BA.5 ima već svoju petu podvarijantu, a BA.2.75 predstavlja 75. soj druge podvarijante Omikrona (srećom, za vecinu tih sojeva se pokaže da su manje-više „mrtvorođenčad“). Još uvek se prati, a ne očekuje se da se epidemiološki, ni klinički razlikuje od prethodnih, osim po sposobnosti da izbegne stečenu otpornost domaćina“, mišljenja je profesor Radovanović.
Tagovi
