Danas fudbaleri mogu svašta. Ne samo na terenu, to su oduvek mogli. Nego van njega. I da se tetoviraju, depiliraju, izgledaju kao manekeni, ili kao frontmeni grandž benda. Nekada je to bilo sasvim drugačije. Trebalo je čekati da se Bekam istetovira, a Ronaldo depilira. Zdravko Đekić, rezervni golman Partizana i OFK Beograda iz osamdesetih godina, odudarao je od stereotipa vezanih za fudbalera. U „Dok Martin“ čizmama (prve i jedine martinke koje su ušle u fudbalske svlačionice, reći će naš zajednički prijatelj Z. P.), kožnoj jakni i sa čudnom plej-listom tokom karantina.
Plus maneken. A maneken je i danas, u formi, nismo seli ni ovog leta u neku baštu a da nije vukao poglede. Nesvakidašnji lik. Na kraju razgovora kaže, daj nemoj više intervjue da radimo, daj piši scenario o meni, bar pola Oskara dobijamo. I uvek ostane na tome „Ispričao sam ti samo pola. Ima toga još“…
„Odrastao sam sa Kneletom, igrali smo basket i fudbal u onom kavezu na početku Braće Jerkovića. Sedimo kao klinci u kraju, šta da radimo? I Knele obije sanduk sladoleda i svima nam podeli. Pojeli smo sve moguće mešavine, povraćao sam dva dana, keva pita šta mi je, a ja ne smem da kažem…“
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
