Kada se pomene Eva Peron, njeni sunarodnici Argentinci verovatno različito reaguju u proceni nasleđa prve dame Argentine koja je umrla pre 70 godina. Ali starijim generacijama u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama odmah pada na pamet nešto dramatično, poput pesme iz mjuzikla „Evita“ Endru Lojda Vebera i Tima Rajsa iz 1978. „Ne plači za mnom, Argentino“.
Mjuzikl je zasnovan na biografiji Eve Peron – od teškog siromaštva do raskoši. Činilo se da je njen život predodređen za prepričavanje u knjigama, filmovima i na sceni.
Od siromašne devojke do prve dame
Rođena je 7. maja 1919. godine kao Marija Eva Duarte. Zvali su je „Evita“. Napustila je svoje selo Los Toldos da bi nastavila glumačku karijeru u Buenos Ajresu. Tamo je upoznala budućeg argentinskog predsednika Huana Dominga Perona. Venčali su se ubrzo nakon njihovog susreta. Evin muž je izabran za predsednika već sledeće 1946. godine. Postala je prva dama Argentine sa samo 27 godina.
U narednih šest godina, Evita je zagovarala radnička prava i žensko pravo glasa. Pored toga što je vodila ministarstva rada i zdravlja, takođe je osnovala i vodila dobrotvornu fondaciju Eva Peron, kao i prvu veliku žensku političku stranku u Argentini, Žensku peronističku partiju.
Ljubav i mržnja
Jedni su njenom suprugu spočitavali autokratske sklonosti – kao mlad čovek divio se Musoliniju – i pružanje utočišta odbeglim nacistima. Drugi su pored hrišćanskih sličica držali i slike bračnog para na zidu. Naročito je bila omiljena slika Eve Peron, plavokose lepotice.
Eva Peron je umrla od raka materice 26. jula 1952. Imala je samo 33 godine. Kada je njen suprug svrgnut sa vlasti, tajno je premestio njene posmrtne ostatke u Italiju – pod lažnim imenom. Tek je decenijama kasnije, sedamdesetih našla poslednje počivalište u porodičnoj grobnici Duarteovih u Argentini.
Australijski radio je povodom obeležavanja njenog 100. rođendana 2019. godine, u prilogu o njoj izneo stav da je bila i „omražena i voljena istim intenzitetom i u jednakim delovima. Neki su je videli kao sveticu, dobrotvorku, revolucionarku, ženu rešenu da donese socijalnu pravdu u svaki kutak zemlje“, kaže se u izveštaju. „Drugi su je ocenili kao ambicioznu avanturistkinju, ogorčenu, sebičnu i lažnu, punu mržnje i licemernu”.
Kanonizovana u popularnoj kulturi
Eva Peron je među onim kultnim figurama iz stvarnog života čije priče nastavljaju da žive kroz pesmu, na sceni i na ekranu. U žanru mjuzikla ona je ovekovečena 1978. A mjuzikl je 1996. poslužio kao predložak za američki fil „Evita“ u kojem je Evu Peron predstavljala Madona, dok je glumačka ekipa takođe bila reprezentativna – društvo su joj pravili Antonio Banderas i Džonatan Prajs. A u prvoj deceniji novog milenijuma jedan metal-kor bend iz Velike Britanije nazvao se Evita.
Još tokom četrdesetih i pedesetih nastala je serija mjuzikla za Brodvej. Dva su govorila o guvernantama koje postaju deo više klase. Engleska guvernanta tajlandskog kralja Leonovens ili nesuđena monahinja koja se udaje za austrijskog oficira fon Trapa o čijoj se deci brine. Ti mjuzikli su se mogli pohvaliti pesmama koje su postali pravi hitovi. Teme su u novom milenijumu donekle drukčije – primer je uspešni mjuzikl „Kinki buts“ za koji je muziku i tekst napisala Sindi Loper. Ili rep mjuzikl „Hamilton“ o prvom ministru finansija SAD, čije lice krasi novčanicu od 10 dolara. Tvorac mjuzikla Lin Manuel Miranda je izabrao glumce koji nisu belci, za uloge rodonačelnika zemlje.
Uprkos promenjenim vremenima i temama „Evita“ kao mjuzikl i dan-danas ima publiku, postavlja se na scenu u raznim evropskim zemljama, uključujući i Nemačku. Tako pop kultura ostaje rezervoar sećanja na priču o Evi Peron.
Tagovi
