Mohamed bin Salman, de fakto vladar Saudijske Arabije, ponovo je rado viđen gost i investitor u EU. Prošle su četiri godine otkako je novinar Džamal Kašogi ubijen, za koje Amnesti internešenal krivi upravo Bin Salmana, piše Dojče vele.
Prestolonasljednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman pripremao se za završetak svoje evropske turneje sa svojom velikom delegacijom u svom domu u blizini Pariza, Dvorcu Luja XIV u Luvesijanu. U četvrtak uveče, sastao se s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Njegova rezidencija, Jelisejska palata u Parizu, više liči na skromnu kolibu u poređenju sa saudijskim zamkom. Uostalom, princ živi u Francuskoj u najskupljem privatnom imanju na svetu, koje je, preko zamršene korporativne mreže, kupio pre sedam godina za 275 miliona evra.
Budući kralj bogate države Persijskog zaliva, kojim de fakto već upravlja, bio je velikodušan već na prvoj stanici svog putovanja, u Grčkoj. Tamo je obećao grčkom premijeru Kirjakosu Micotakisu da će od njegove zemlje napraviti čvorište za zeleni vodonik.
„Mislim da imamo mnogo istorijskih prilika koje ćemo danas iskoristiti“, rekao je saudijski gost u Atini. Novi podmorski kabl za napajanje bi Grčkoj i jugoistočnoj Evropi obezbedio „mnogo jeftiniju, obnovljivu energiju – nova saradnja menja sve za obe strane“, rekao je Mohamed bin Salman, a njegov grčki domaćin je zadovoljno klimnuo glavom. Saradnja u energetskom sektoru je, naravno, više nego dobrodošla u aktuelnoj krizi u EU.
Realna politika trijumfuje nad moralnim premišljanjima
To je prvo putovanje prestolonaslednika u Evropsku uniju od oktobra 2018. Tada je saudijski novinar Džamal Kašogi brutalno ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Američki obaveštajci i izveštaj Ujedinjenih nacija sugerišu da je atentat u Turskoj izvršen uz odobrenje Mohameda bin Salama i on se otada u mnogim zapadnim zemljama smatrao „političkim gubavcem“. Kontakt sa njim izbegavan je sve do prošle godine, kada je postalo jasno da se više ne može osloniti na ruske isporuke nafte i gasa i da je potrebno staviti veći naglasak na energetski bogate bliskoistočne zemlje.
Evropska unija stoga nema apsolutno nikakav problem da održava kontakte sa apsolutističkom monarhijom Saudijske Arabije i njenim de fakto vladarom. „Posete predstavnika trećih zemalja zemljama-članicama EU prirodan su deo naših odnosa, koji se preispituju i proširuju“, rekao je Peter Stano, portparol Evropske komisije odgovarajući na novinarsko pitanje. „EU je zainteresovana za jačanje odnosa sa Saudijskom Arabijom u brojnim oblastima, ne samo u energetici i tranziciji zelene energije“, nastavio je Stano. To se odnosi na sve države u Persijskom zalivu i „to je korisno za obe strane“.
S druge strane, Evropska komisija i njena spoljna služba insistiraju da se ubistvo novinara Kašogija razreši. „Očekujemo punu istragu, razjašnjenje i odgovornost u ovom slučaju. To takođe redovno pominjemo“, kaže portparol Stano. Sa Saudijskom Arabijom je, dodaje, pokrenut „dijalog o ljudskim pravima“.
Kritika „Amnesti internešenala“
Generalnoj sekretarki organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“ takva uveravanja, naravno, nisu dovoljna. „Smatram da su takve posete izuzetno uznemirujuće“, rekla je Agnes Kalamar agenciji Frans pres (afp). „Poseta Bin Salmana Francuskoj i poseta Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji ne menjaju činjenicu da je Bin Salman ništa drugo do – ubica.“
Pre četiri godine, mnogi zapadni političari bili su šokirani ubistvom u konzulatu. Agnes Kalamar kritikovala je to što se Mohamed bin Salman sada ponovo integriše u međunarodne odnose, protivno bilo kakvom osećaju istine i pravde. Pre nego što je radila za „Amnesti internešenal“, takođe je istraživala ubistvo Džamala Kašogija za Ujedinjene nacije kao specijalna izvestiteljka za vansudska ubistva. Ona je zaključila da je za taj čin odgovorna – saudijska vlada. Prestolonaslednik Mohamed bin Salman negira bilo kakvu umešanost i okrivljuje „odbegle obaveštajne agente“.
U Saudijskoj Arabiji, gde, prema „Amnesti internešenalu“, Bin Salam ne dozvoljava bilo kakvu kritiku ili različita mišljenja, najmanje dvadesetak novinara sedi u zatvoru. Poznati bloger Raif Badavi pušten je u martu posle višegodišnjeg zatvora, ali mu nije dozvoljeno da napusti zemlju.
Veoma traženi gost/domaćin
Evropska turneja saudijskog prestolonaslednika nije početak, već pre završetak njegove „reintegracije“ u međunarodnu diplomatiju. Ovog meseca američki predsednik Džozef Bajden posetio je saudijsku vladajuću kuću, jer je Bajdenu potrebna Saudijska Arabija kao strateška protivteža Iranu u tom regionu. Pored toga, Saudijska Arabija trebalo bi da poveća proizvodnju nafte kako bi se snizile cene na svetskom tržištu. Saudijska vojska je glavni kupac industrije oružja u SAD i Evropi.
Ni Francuska nije nasumična destinacija. Saudijci su glavni kupci francuskih proizvođača oružja i kupuju francuske nuklearne elektrane. U zalivskoj državi aktivno je gotovo 4.000 francuskih kompanija. Francuski predsednik Emanuel Makron već je bio gost u Rijadu u decembru 2021, kao i britanski premijer Boris Džonson.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel razgovarao je sa saudijskim kolegom nekoliko puta, a 2020. godine tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas sastao se sa saudijskim ministrom spoljnih poslova princom Fejsalom bin Farhanom al Saudom. Mohamed bin Salman je u junu posetio turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Turskoj, koji je, da podsetimo, 2018. obećao da će pronaći ubice iz Istanbula. Na međunarodnom nivou, Mohamed bin Salman je, naravno, učestvovao i na sastancima G20.
Možda će posetiti i druge zemlje u Evropi, a možda će provesti i više vremena u svojoj malo korišćenoj drugoj kući, dvorcu Luja XIV, pa čak i uživati u nekoliko dana odmora u Francuskoj. Neki od njegovih ultrabogatih sunarodnika leta ionako provode na Azurnoj obali.
Tagovi
