Pola miliona Roma i Sinta bili su žrtve rasnog, nacionalsocijalističkog fanatizma Hitlerove Nemačke u Evropi. Drugi avgust se obeležava kao Evropski dan sećanja na taj genocid, piše Dojče vele.
Poseta memorijalnom centru u Aušvic-Birkenauu važan je za sve, a ne samo za potomke žrtava, kaže za DW švedska političarka i aktivistkinja za ljudska prava Roma Soraja Post. Ta bivša poslanica Evropskog parlamenta još se seća svog prvog odlaska tamo: „Osećala sam se tako prljavo. Kao da mi je srce napustilo telo. Napravila sam nekoliko koraka, ali jedva sam hodala. Nisam imala dovoljno dostojanstva da nastavim da se krećem po tom prostoru. Čula sam glasove u svojoj mašti i osetila dubok bol.“
Početkom avgusta 1944. u logoru B II ostalo je 4.300 Roma i Sinta. Najviše je bilo žena, dece, staraca i bolesnih. Svi su ubijeni u gasnim komorama u noći 2. avgusta. Bio je to poslednji čin planske akcije istrebljenja ljudi zarobljenih u takozvanom „ciganskom logoru“.
Dva i po meseca ranije, 16. maja 1944, hiljade Roma i Sinta zabarikadiralo se u logoru i tako sprečilo da toga dana bude izveden plan SS-a. Kasnije su svi ljudi koji su još uvek mogli da se odupiru, odvedeni u druge logore kako bi konačno mogli da se poubijaju oni koje su ostavili u Aušvicu. Ukupno 500.000 Roma i Sinta postali su žrtve nacionalsocijalističkog rasnog fanatizma. Sinti i Romi taj genocid nazivaju „Porajmos“, što na romskom znači „uništenje“. Evropski parlament je 2015. godine 2. avgust proglasio Evropskim danom sećanja na ubijene Rome i Sinte.
„Kako bi se komemorisali ti zločini i izgradila svest o tome u današnjem vremenu, posebno je važno da mladi posećuju ovaj Memorijalni centar – čak i ako to iskustvo može da bude prilično bolno“, kaže Soraja Post. To je iskustvo koje bi svako trebalo da doživi: „Poseta Aušvicu menja način na koji gledate na čovečanstvo. Stvara svest o tome na šta su ljudi sve spremni, koliko zli mogu da budu i kako sve to lako može da se dogodi.“
Svedok tog vremena Filomena Franc, koja je i danas aktivna u Nemačkoj, nedavno je proslavila svoj stoti rođendan. Uprkos progonu i diskriminaciji koje je doživela, uprkos ubistvu članova njene porodice u nemačkim koncentracionim logorima, za mržnju u njenom životu nema mesta. Ta Sintkinja za DW kaže: „Zašto bih mrzela? Da li bi trebalo da nastavim tamo gde su stali oni koji su počinili takvo zlo drugima? Ne mogu da mrzim! Kad mrzimo, mi gubimo. Ljubav je veliko bogatstvo za nas ljude. Kad nemamo ljubavi, odričemo se duha i vrlina. Tada smo izgubljeni.“
Danas i oni koji su preživeli Holokaust, a koji se nalaze u Ukrajini, ponovo moraju da se boje za svoje živote, kaže mlada Ukrajinka i predsednica romske omladinske organizacije ARCA Natali Tomenko. „Bolno je gledati traume onih koji su preživeli Holokaust, koji su mnogo propatili, a sada u Ukrajini ponovo žive u strahu za svoj život.“ Da bi im pomogla, ARCA je, zajedno s inicijativom „Dikh He Na Bister“ (Gledaj i ne zaboravi) i Centralnim savetom nemačkih Sinta i Roma, osnovala mrežu za pomoć tim ljudima.
Komemoracije u Poljskoj i Nemačkoj
Ove godine će Bodo Ramelov kao premijer Tiringije i aktuelni predsednik Bundesrata posetiti Memorijalni centar Aušvic, zajedno sa poverenikom nemačke vlade za borbu protiv diskriminacije Roma Mehmetom Dajmagulerom. Oni će prisustvovati obeležavanju tužne godišnjice. Romani Rose, predsednik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma, održaće tamo i ove godine govor.
Zahvaljujući inicijativi međunarodne romske mreže mladih TERNYPE, 150 mladih ljudi iz čitave Evrope susrešće se sa preživelim svedocima zločina i predstavnicima politike i civilnog društva.
Romani Rose je od 1982. predsednik Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma
Fondacija „Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope“, zajedno sa fondacijama „Hildegard Lagrenne“, „RomaTrial“ i „RomnoKher“, pozivaju na jednosatnu komemoraciju žrtvama genocida ispred berlinskog spomenika Sintima i Romima Evrope koji su ubijeni za vreme nacizma. Govor će održati i Klaudija Rot, nemačka državna ministarka za kulturu i medije.
„Đelem đelem“ u Dortmundu
Poseban program povodom Evropskog dana sećanja na ubijene Sintije i Rome održava se u Dortmundu. U poslepodnevnim časovima održava se komemoracija žrtvama pod nazivom „Ne zaboravite“. Tokom večeri se u Birkafeu-Vest, uz razgovor i muziku, održava manifestacija „Heu Men Hi“ (Ko smo mi), uz nastupe Melani Teres, Đujltekina Ivanova, Nensi Bleki Tejlor Sving.
Osim toga, grad postavlja – u najmanju ruku digitalno – zastavu Sinta i Roma na toranj muzeja „U“ u Dortmundu, otvarajući festival „Đelem Đelem“ koji od 2. do 20. avgusta okuplja ljubitelje umetnosti i kulture, a nudi i razne umetničke radionice.
