Novorođenčad rođena 2021. će zbog korone imati kraći životni vek od rođenih 2019. godine, objavio je emački Savezni zavod za statistiku. Stručnjaci u Nemačkoj se zato, kako piše Dojče vele, pitaju da li je ovo kraj stalnog produžavanja očekivanog životnog veka?
Očekivani životni vek u Nemačkoj je značajno opao od početka pandemije korone. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prošle godine je za novorođene devojčice očekivani životni vek iznosio 83,2 godine, a za dečake 78,2 godine. To znači da je očekivani životni vek novorođenčadi relativno naglo opao u odnosu na 2019. – poslednju godinu pre pandemije – za 0,6 godina za dečake i za 0,4 godine za devojčice.
Statističari su sigurni: „Glavni razlog za ovakav razvoj događaja je izuzetno veliki broj smrtnih slučajeva tokom talasa korone“. Razvoj očekivanog životnog veka ukazuje na promene u mortalitetu koje su nezavisne od starosne strukture. Stoga su posebno pogodne za poređenja.
„Apsolutni izuzetak“
Jonas Šoli sa Instituta Maks Plank za demografska istraživanja u Rostoku takođe kaže da se razvoj može direktno pripisati Kovidu 19. Brojevi iz Vizbadena u se poklapaju sa rezultatima njegove istraživačke grupe.
„Dve uzastopne godine tako oštar pad sinhronizovan širom planete je potpuno neobičan i apsolutni izuzetak.“
Prema proceni Savezne službe za statistiku, pad očekivanog životnog veka pri rođenju od 2019. do 2021. posebno je bio značajan u istočnoj Njemačkoj. Za tamošnje dečake vrednost je smanjena za 1,3 godine, a za devojčice za 0,9 godina. U zapadnoj Nemačkoj, pad je bio 0,4 godine za dečake i 0,3 godine za devojčice. Istočnonemačke savezne pokrajine bile su posebno teško pogođene pandemijom od drugog talasa pa nadalje.
70.000 do 100.000 dodatnih smrtnih slučajeva
Kod ovoga se spajaju dva faktora: pošto se udeo starijih ljudi u populaciji povećava, pa se već nekih 20 godina računa s većim brojem umrlih godišnje. Istovremeno – barem pre početka pandemije korone – stari ljudi su postajali sve stariji.
„Efekat povećanja očekivanog životnog veka oslabio je efekat starenja“, objašnjava Savezna služba za statistiku. Pošto su oba faktora delovala istovremeno, broj smrtnih slučajeva pre početka pandemije rastao je u proseku za jedan do dva procenta godišnje.
Porast je bio izraženiji već 2020. – u poređenju sa 2019, a za 2021. se očekivalo da će umreti od 960.000 do 980.000 ljudi odnosno povećanje od dva do četiri odsto. Međutim, smrtnost je porasla za devet odsto, izvestili su statističari: „U roku od dve godine – 2020. i 2021. – bilo je oko 70.000 do 100.000 dodatnih smrtnih slučajeva“.
Institut Robert Koh je za te dve godine zabeležio skoro 115.000 smrtnih slučajeva od posledica Kovida 19. Za Savezni zavod za statistiku, upravo zbog mera prevencije i promena ponašanja tokom pandemije efekat je 2021. bio manji nego 2020. Moguće je da je zbog pandemijskih mera 2020. i 2021. bilo manje umrlih od drugih zaraznih bolesti – npr. od gripa.
Trajan preokret trenda?
Pitanje je da li su dve godine bez presedana završile ili samo prekinule trend sve dužeg očekivanog životnog veka ljudi.
Očekivani životni vek u Evropi se povećava posljednjih skoro 100 godina, kaže Šoli, ali za to vreme je uvek bilo padova, na primer za vreme dva svetska rata ili tokom španskog gripa. Posle toga se uvek vraćalo pozitivnom razvoju. Ponekad su krize čak i ubrzale trend, rekao je Šoli.
„Posle Drugog svetskog rata imali ste antibiotike – možda će nama tehnologija mRNK, na kojoj se zasniva većina vakcina protiv korona virusa, pomoći u borbi protiv raka.“
Međutim, postoje i novi faktori rizika, kao što su moguća ekonomska kriza ili politička nestabilnost. „Onda svakako možemo duže čekati na povratak sve dužeg životnog veka.“
