Epidemiološkinja Verica Ilić i anesteziolog Rade Panić rekli su da se iz dana u dan povećava broj zaraženih koronavirusom, da su kliničke slike uglavnom blaže, ali da uprkos tome sve veći problem predstavlja post kovid. Ilić navodi da kod osobe pošto je bila inficirana i imala čak lakšu kliničku sliku mesecima posle toga delovi virusa mogu da se identifikuju u krvi.
Ona je dodala da je jedna od loših karakteristika sedmog talasa što oboljeva veliki broj dece, ima čak i beba od nekoliko nedelja. Panić ističe da treba ozbiljno shvatiti post kovid, ukazujući da su u Italiji već krenule specijalističke post kovid ambulante.
„Veliki je pritisak na ambulante i primarnu zdravstvenu zaštitu, mada nemamo veliki broj hospitalizovanih, broj zaraženih se povećava iz dana u dan, ali nije dramatičan kao u prethodnim talasima. Simptomi su povišena temperatura, praćena glavoboljom, bolom u mišićima i opštim umorom“, navodi Panić, prenosi N1.
Verica Ilić koja se oporavlja od kovida, kaže da ga preboleti „nije ni lako ni jednostavno, čak iako imate relativno blagu kliničku sliku, kao što sam ja imala“, upozoravajući na „stravičan umor i nemoć koji dolaze posle korone“.
Dodaje da prema podacima, 20 posto onih koji su preležali koronu ima produženi kovid, tzv. post kovid, iako je 76 odsto među njima imalo vrlo blagu kliničku sliku, što ukazuje da blagi simptomi ne znače da osoba neće imati produženi kovid. Takođe, naglašava da „stanje vakcinisanosti određuje kasnije težinu kliničke slike“.
„Dvadeset posto među obolelima je bilo triput vakcinisano, a nešto više od šest odsto sa četiri doze, tako da je zaključak da se apsolutno treba vakcinisati, jer ovaj soj ima daleko bolju prenosivost nego prethodni“, navodi Ilić.
Panić ukazuje da su lekari posle dve godine borbe sa koronavirusom umorni, podsetivši da je već na samom početku epidemije bilo 15 posto manje zdravstvenih radnika. U međuvremenu je od korone, prema podacima kojima raspolaže, 160 lekara preminulo, a ne postoje brojevi o tome koliko je umrlo pomoćnog osoblja. Problem je, dodaje, i što mnogi lekari napuštaju državno zdravstvo i odlaze u privatnu praksu ili inostranstvo. Takođe, ima delova u Srbiji gde je po tri puta raspisivan konkurs za nove lekare, i niko se nije javio, što je, kako ističe, alarmantno.
„Hronično smo umorni, taj nedostatak (lekara) moramo da nadoknadimo prekovremenim radom. Kolege su pretvorene u roblje“, poručuje Panić i dodaje da se trude da zbrinu i nekovid pacijente.
Navodi da je problem i što lekari ne mogu da koriste godišnje odmore, jer ih nema dovoljno, a prekovremeni rad se često ne plaća.
Ilić predviđa da će se epidemiološki ovaj talas produžiti još neki period, a rizici će se pojačati kada se ljudi vrate sa godišnjeg odmora i kada deca počnu da idu u školu.
Kaže da sada češće oboljevaju deca, i da se ispostavilo da je „onaj misteriozni hepatitis koji se pojavio kod dece bio posledica kovid infekcija, i da se on proseku javlja oko dva i po meseca posle akutne infekcije kovidom.
Upitani da li se nazire kraj epidemije koronavirusa, Ilić i Panić navode da po logici stvari svaka epidemija mora imati svoj kraj.
„Jednog trenutka će sasvim sigurno taj virus u procesima stalno novih mutacija doći do mutacije koja neće biti fatalna za čoveka i preći će u sezonsku formu“, ocenjuje Ilić.
Panić se nada „da se neće ponoviti novi soj koji će nanovo krenuti da hara planetom“.
„Ovo što se sad dešava može da napravi taj kolektivni imunitet koji će nam obezbediti da sledeći periodi budu znatno blaži, a to onda znači skori kraj“, zaključuje Panić.