Rat protiv Ukrajine prati velika propagandna ofanziva Kremlja, a nemačke službe očekuju još više dezinformacija. Vlada u Berlinu je do sada bila dosta mlaka u borbi protiv laži iz Moskve – ali to se menja, piše Dojče vele.
Nemački kancelar ispred turbine. Ta fotografija je nedavno izazvala dosta kritika i zlobnih komentara. Početkom avgusta je Olaf Šolc posetio Simensovu fabriku u Milhajmu na Ruru i demonstrativno pozirao ispred turbine koja je Rusiji navodno preko potrebna kako bi gas ponovo punim kapacitetom mogao da poteče kroz cevi Severnog toka 1. Ruski Gasprom je naime saopštio da nema potrebnih dokumenata iz Nemačke za transport turbine u Rusiju.
„Očigledno je da ništa, baš ništa ne stoji na putu daljem transportu ove turbine i njenoj instalaciji u Rusiji“, naglasio je tada Šolc. „Ona može da se otpremi i koristi u svakom trenutku. Za smanjenje snabdevanja gasom preko Severnog toka 1 i neispunjavanje ugovora o snabdevanju gasom nema nikakvih tehničkih razloga“, rekao je kancelar.
Mnogima je Šolcovo pojavljivanje ispred gasne turbine delovalo je kao prilično bespomoćna provera činjenica pred poplavom ruske propagande i dezinformacija. Do sada je nemačkoj vladi očigledno bilo teško da se bori protiv laži Moskve. Ali sada se najavljuje promena.
Očekuje se više propagande Kremlja
Nemačke službe bezbednosti procenjuju da će se propaganda Kremlja u sledećim mesecima dodatno pojačati, a da će se, istovremeno, fokus pomeriti – s rata u Ukrajini na nadolazeću energetsku krizu i njene posledice po stanovništvo. Moskovski propagandisti, i državni i nedržavni, oslanjaju se na neke već postojeće narative, poput onog da ekonomske sankcije više štete Zapadu nego Rusiji. Ili da su zapadne sankcije odgovorne za nestašicu hrane u siromašnim regionima sveta, posebno u Africi.
Zato je, smatraju stručnjaci nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, potrebno preventivno senzibilizovati stanovništvo za ciljane napade na činjenice i realnost. Istovremeno se mora ojačati medijska pismenost kako bi ljudi mogli da prepoznaju neistine i ciljane manipulacije.
Do sada je, međutim, često nedostajalo naučnih saznanja o tome koje se laži i poluistine prihvataju u društvu, kako dezinformacije deluju i na čije mišljenje dugoročno utiču.
Pre nekoliko godina, kada je postalo jasno da Moskva tajnim aktivnostima pokušava da utiče na demokratske procese, vlada u Berlinu formirala je radnu grupu pod nazivom „Hibrid“. U njoj predstavnici više ministarstava i organa redovno razmenjuju mišljenja o takozvanim „hibridnim pretnjama“. U to su uključeni kabinet kancelara, ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) i Savezna obaveštajna služba (BND).
Stručnjaci se trude da u ranoj fazi prepoznaju takve „aktivne mere“, kako se ciljane laži nazivaju, i to pre svega praćenjem interneta i medija. I trude se da razviju kontramere. Recimo, BND je istraživao ruske pokušaje uticaja na prošle predsedničke izbore u Francuskoj, a pratiće takve aktivnosti i u vezi s predstojećim parlamentarnim izborima u Švedskoj u septembru.
Radna grupa „Hibrid“ do sada je uglavnom sastavljala poverljive izveštaje o stanju i analize za Vladu koji nisu bili dostupni javnosti.
Brže otkrivanje opasnosti
To se sada promenilo. Ured za zaštitu Ustava odnedavno na svojim stranicama pod naslovom „Zajedno protiv dezinformacija“ javno informiše o merama koje preduzima savezna nemačka vlada. Vlasti bi ubuduće trebalo da imaju aktivniju ulogu u dekonstrukciji izmišljotina i jačanju otpornosti društva bržim objašnjenjima ili upozorenjima u slučaju određenih incidenata ili identifikacije propagandista.
Osim toga, pokrenuće se i projekti na nivou EU koji podrazumevaju i podršku različitim akterima civilnog društva, kao što su recimo ruski novinari u egzilu. Isto tako, ruskim pokušajima obmane i laži trebalo bi se u budućnosti jasnije suprotstaviti i na diplomatskom nivou.
Prema toj strategiji, stav nemačke vlade trebalo bi razjasniti i u inostranstvu, kako se Kremlju ne bi prepustio primat u tumačenju određenih događaja. Diplomatsko osoblje bi u budućnosti trebalo više da se pozicionira i uključuje u javne diskurse. Tamo gde je nekada vladala tišina, sada bi trebalo da bude većeg suprotstavljanja dezinformacijama.
Zabrana emitovanja ruskog propagandnog kanala Raša tudej (RT) u EU – koja nije nesporna – pokazala se za sada samo kao delimično uspešna. Njihovi sadržaju su u Nemačkoj i dalje dostupni putem interneta i zato se unutar službi sve glasnije poziva na oštriju, ciljanu akciju protiv propagande Kremlja i pominje čak i mogućnost krivičnog progona.
Za sad neskloni procesuiranju
Početkom avgusta u Hamburgu je uhapšen 31-godišnji Nemac za kojeg se tvrdi da je propagandom na društvenim mrežama podržavao ruski agresorski rat protiv Ukrajine. On se optužuje da je širio simbol „Z“ i pozirao na fotografiji s jurišnom puškom. Istražioci smatraju da je, prema odredbama međunarodnog prava, reč o krivičnom delu: odobravanje krivičnog dela.
„Prema dosadašnjim rezultatima istrage, optuženi je bio administrator kanala na Telegramu pod nazivom „Druga Nemačka“ koji se definisao kao proruska nacional-boljševička platformu i na kojem su se otvoreno izražavale simpatije za agresorski rat protiv Ukrajine koji je podsticala Rusija“, navodi javno tužilaštvo.
Vlasti su do sada bile veoma uzdržane u procesuiranju onih koji podržavaju rat i zato bi ovaj slučaj sada mogao da postane presedan. Ako bude proglašen krivim, uhapšenom preti kazna do tri godine zatvora.
Tagovi
