Odlukom da u povratku sa jednog festivala ne sedne za volan svog Lend kruzera, ruski ideolog i mislilac Aleksandar Dugin spasao je svoj život. Njegova ćerka Darja nije bila te sreće. U blizini sela Boljše Vjazemi u moskovskoj oblasti na auto-putu Možaisk aktivirirana je eksplozivna naprava koja je bila postavljena ispod vozačevog sedišta na kom se Dugina nalazila.  

Vest je odjeknula svetskim medijima, dok su se čekali preliminarni rezultati istrage koja je započeta nakon uviđaja. Nakon nekoliko sati, Ruski istražni komitet saopštio je da je reč o naručenom i planiranom ubistvu. Mnogi su prst odmah uperili ka komšijskoj Ukrajini, među njima i Denis Pušilin, vođa samoproglašene Narodne republike Donjeck, koji je rekao da “treba pratiti ukrajinski trag i ukoliko se on potvrdi, optužiti Ukrajinu za državni terorizam”. 

Kabinet Volodimira Zelenskog bio je spreman na optužbe, koje je momentalno odbacio uz komentar da “Rusi na ovaj način podižu tenziju kako bi postigli javnu mobilizaciju, a ne prikrivenu koju do sada sprovode”. 

Postavlja se međutim pitanje zbog čega je vest o smrti Duginove ćerke – sledbenice ideja svog oca – izazvala toliku pažnju svetske javnosti i prevazišla okvire crne hronike. 

Aleksandar Dugin je ruski književnik, filozof i geopolitičar. Bio je profesor je na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov i član Savetodavnog odbora predsednika Dume. Svoju popularnost stekao je pre svega prisutnošću u Zapadnim medijima, gde je smatran ideologom “evroazijske” Rusije i jednim od najbližih i najuticajnijih saradnika Vladimira Putina.  

Rat koji je Rusija započela u Ukrajini u potpunosti se poklapa sa njegovim viđenjem budućnosti Federacije koja bi prema njegovom mišljenju trebalo da zauzme mnogo agresivniju ulogu na međunarodnoj političkoj sceni.  

Zbog svoje podrške invaziji na Ukrajinu i stava da je pripajanje Krima Rusiji neophodno, našao se na dugačkoj listi sankcija koje su SAD uvele svima onima koji su bliski Putinovom režimu.  

Međutim, za razliku od Zapadnih medija, koji su išli toliko daleko da su Dugina smatrali kao čoveka koji stoji iza velikog broja Putinovih odluka, mediji u Rusiji mu ne pridaju toliki značaj kada je u pitanju uticaj na donošenje najvažnijih političkih odluka državne vrhuške. Kao razlog za to navodi se činjenica da osim članstva u Savetodavnom odboru predsednika Dume, Dugin tokom svog života nije zauzimao neku zvaničnu funkciju, iako je savetovao veliki broj političara. 

Radikalnost njegovih stavova i samim tim i nepodobnost za visoka mesta ogleda se i u činjenici da mu je rektor Moskovskog državnog univerziteta 2014. godine ukinuo prefoseuru i smenio ga sa mesta šefa Odeljenja za sociologiju i međunarodne odnose uz obrazloženje da je univerzitet mesto za nauku, a ne za politiku. 

Globalno-politički analitički centar RAND 2017. godine je u svom izveštaju o Duginovim vezama sa zvaničnim Kremljom napisao da se on pre svega teba smatrati “ekstremističim provokatorom sa ograničenim i perifernim uticajem nego uticajnim analitičarem koji ostavlja duboke tragove u politici”, uprkos verovanju medija na Zapadu. 

Dugin je nakon ćerkinog ubistva hospitalizovan, a prva faza istrage čiji će se rezultati željno iščekivati nije nagovestila moguće počinioce. 

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-553-od-18-avgusta/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.