„Od zajedničke knjige lepog naslova udaljavala su nas bolovanja moje majke, a njena smrt duboko nas je pomela“, piše Ana Ćosić Vukić u predgovoru „Vremena sa ocem“. Pa nastavlja: „Rukopis našeg razgovora bio je u meni i na radnom stolu prisutan naročito u osećanju krivice zbog njegove nezavršenosti. Čekao me je, čini mi se, predugo da mu organizujem konačnu strukturu.“
Tu konačnu strukturu – i novo ime – knjiga je dobila, u šta će se čitaoci uveriti, ovih dana. Ona počinje potresno, jutrom smrti Dobrice Ćosića, pa prolazi kroz čitavu njegovu književnu karijeru. Ana Ćosić Vukić ne izostavlja ni one dobro poznate delove književne i porodične biografije Dobrice Ćosića, koje sada prvi put dobijamo iz drugog, intimnog ugla, kroz odnos ćerke i oca; a i pažljivi će čitalac pronaći mnogo toga što nije znao o njegovim delima (od prvih zapisa i „Daleko je sunce“ do „Vremena vlasti“) i njegovom životu.
U svetlu njegove književne i političke sudbine, ali i one rečenice o tome da postojati znači delati, a da delati znači biti opredeljen, kako vama danas, godine 2022, zvuči rečenica Dobrice Ćosića: „Opet će ljudi zaželeti slobodu po svaku cenu, kako smo je želeli mi srpski partizani. Svagda će ljudi za svoju veru biti spremni da ginu. A u svakoj veri i nadi, biće i velikih zabluda“? Da li bi se Dobrica Ćosić i danas opredeljivao, čak i u korist sopstvene štete?
Naravno. Dobrica bi se uvek opredeljivao za slobodu, pravdu, posebno slobodu govora i javnog delanja, uprkos i zabludama. Nije postojao čovek u celoj tadašnjoj Jugoslaviji koji mu se obratio za pomoć ili zaštitu, a da ga je on odbio. O svim tim njegovim delanjima ostali su zapisi i stotine pisama.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 25. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
