Dobrica Ćosić, jedan od najvećih pisaca srpskog 20. veka – a to će, dok još čitamo, značiti i 21, za dalje ćemo još videti – i jedan od najvažnijih intelektualaca koje je ovo podneblje dalo, ostavio je i onaj obični, „pravi“ testament, svojoj ćerki Ani Ćosić Vukić.
Ali, mnogo važniji, ispostaviće se, bio je „testament“ koji je satkan od razgovora oca i ćerke, o njegovom književnom, ali i društvenopolitičkom radu, razgovora vođenih od sredine devedesetih pa nadalje. Svi ti razgovori sakupljeni su u knjigu „Vreme sa ocem“ (Vukotić medija), koja je objavljena ovih dana, a koja je najavljena jednim drugim razgovorom – onim iz prošlog broja Nedeljnika, odnosno intervjuom sa Anom Ćosić Vukić.
Dela Dobrice Ćosića i dalje zauzimaju važna mesta u izlozima beogradskih knjižara, a u „Vremenu sa ocem“ vidi se kako su nastajala, kako je autor tumačio njihove živote i trajanje. Vidi se i životni i literarni put Dobrice Ćosića.
Uz dozvolu izdavača i autorke, novi Nedeljnik prenosi delove iz ovog bitnog, na trenutke potresnog svedočenja i korespondencije.
Naš kraj XIX veka i čitav XX vek su dramatično i tragično uspinjanje malog balkanskog naroda koji je smogao snagu da tri puta promeni smer svoje istorije: 1914–1918, 1941–1945 i 1948. Čitavi naraštaji su se potrošili u te velike nacionalne i društvene preobražaje i ciljeve. A sav taj grandiozni napor, to trošenje i rasipanje celokupnih snaga naroda, završilo se tragično: opet smo negde tamo gde smo počeli velike nacionalne i državne poslove i preobražaje; tamo odakle se začela nacionalna i socijalna eshatologija.
Izvodi iz knjige „Vreme sa ocem“ objavljeni su u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
