RSE: „Kijev kontraofanzivom pokušava da preoblikuje rat“

(Beta) – Ishod kontraofanzive ukrajinskih snaga na jugu zemlje mogao bi da preoblikuje tok rata dok Kijev nastoji da pokaže domaćoj javnosti i međunarodnim saveznicima da ne samo da može da drži linije odbrane, već i da je u stanju da povrati teritorije koje je Rusija okupirala, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Mada zvaničnici u Kijevu upozoravaju da ne treba očekivati brzu pobedu kod grada Hersona, koji su ruske snage zauzele na početku invazije, uspeh ukrajinskih operacija daleko je od izvesnog.

Tri dana pošto je ukrajinska vojska pokrenula kontraofanzivu na jugu Ukrajine, Kijev tvrdi da su njegove snage probile prvu liniju odbrane kod grada Hersona, navodi Fajnenšl tajms.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kako ukazuje britanski list, naveo je da je cilj da se vrati kontrola nad Hersonom, regionalnom prestonicom sa strateškom pozicijom na reci Dnjepar koju su ruske snage zauzele u martu pošto su prodrle na sever s Krima. Ipak, o operativnim detaljima kontraofanzive se malo zna pošto ukrajinske vlasti skoro ništa ne govore.

Povratak oblasti oko Hersona bi, ocenjuje Fajnenšl tajms, doneo Ukrajini velike vojne koristi – raspršio bi nade Rusije da će proširiti okupaciju ukrajinske crnomorske obale do ključne luke Odese, a takođe bi označio poraz Rusije koji bi čak i Kremlj teško mogao da prikrije.

Uspeh je, međutim, daleko od zagarantovanog, ističe list i ukazuje da su ukrajinske snage vodile izvanrednu odbranu zemlje od delimične ruske invazije 2014, ali da imaju ograničeno iskustvo u ofanzivnim akcijama velikih razmera. Takođe, ukrajinska vojska nema puno teškog zapadnog naoružanja kao što su artiljerijski, tenkovski i HIMARS projektili američke proizvodnje koji su imali centralnu ulogu u njenim nedavnim vojnim uspesima.

Ukrajinski vojni savetnik je rekao da je operacija već imala strateški uspeh, pošto je primorala Rusiju da trupe korišćene u ofanzivi u Donbasu na istoku prebaci na jug Ukrajine. To je, ocenjuje Fajnenšl tajms, zakomplikovalo ukrajinsku ofanzivu u Hersonu, ali je ponovo stvorilo više frontova kao na početku invazije kada je Rusija doživela spektakularne neuspehe.

Do preokreta u sukobu bi moglo da dođe ako ukrajinske trupe opkole hiljade ruskih vojnika koji su skoro pa blokirani na zapadnoj obali reke Dnjepar, navodi list, dodajući da su ukrajinski raketni napadi uspeli da zatvore njihove linije snabdevanje i rute za povlačenje, pošto su dva mosta na istočnoj obali u suštini neupotrebljiva.

Svojom kontraofanzivom Kijev nastoji da dokaže da ukrajinske snage mogu da povrate teritoriju i potisnu ušančene ruske trupe, ocenjuje Volstrit džurnal.

Kijev tvrdi da je u prvim danima kontraofanzive ostvario početni proboj. Međutim, da li može to da iskoristi i povrati teritoriju na jugu koju je Rusija zauzela na početku invazije, umnogome će doprineti oblikovanju sledeće faze rata.

Dalji dobici u kontraofanzivi, ukazuje američki list, pojačali bi moral nacije, ali i pokazali zemljama na Zapadu koje vojno i finansijski podržavaju Kijev, da ukrajinska vojska može da zaustavi Ruse, ali i da povrati teritoriju.

Napredovanje ukrajinskih snaga bi takođe moglo mnogo da znači stanovnicima okupiranih područja koji se nadaju da će Ukrajina osloboditi njihove gradove.

Iako je izvešteno da se vode žestoke bitke u Hersonskoj oblasti dok Ukrajina pokušava da vrati tu teritoriju, vojni stručnjaci kažu da se to neće dogoditi brzo, ističe BBC.

Najviši ukrajinski vojni zvaničnici ne odaju puno informacija nastojeći da ne iznesu previše detalja o kontraofanzivi, i pozivaju širu javnost da bude strpljiva. U utorak, 30. avgusta, ukrajinska operativna komanda Jug je izvestila da su nastavljene „pozicione borbe“.

Zvaničnici u Kijevu upozoravaju da ne treba očekivati brzu pobedu i ofanzivu opisuju kao sporo slamanje neprijatelja. S tim se slaže i nekoliko vojnih stručnjaka s kojima je razgovarao BBC.

„Dugoročni trend je postepeno slabljenje ruske vojne sposobnosti i postepeno jačanje ukrajinske sposobnosti uz pomoć Zapada“, rekao je Aleks Janger, bivši šef britanske obaveštajne službe MI6.

Ukrajinski vojni ekspert Mihajlo Žirohov rekao je za BBC da ne treba očekivati juriš „pošto generalštab ukrajinskih oružanih snaga ne želi ulične borbe (u gradu Hersonu) jer bi to rezultiralo velikim brojem žrtvi“.

Prva faza rata u Ukrajini završena je povlačenjem Rusije iz Kijeva i sa severa zemlje početkom aprila. Druga je kulminirala ruskim zauzimanjem Severodonjecka u oblasti Lugansk krajem juna, posle čega jedva da su se pomerile linije fronta. Ako bi Ukrajina pronašla slabu rupu u ruskoj odbrani zauzetih teritorija, to bi moglo označiti početak trećeg poglavlja rata, piše Ekonomist.

Izvori iz ukrajinske vojske su rekli da je probijanje prve linije ruske odbrane dobra vest, ali da predstoji teži posao – prodor druge linije, za koju upozoravaju da u njenoj odbrani manje učestvuje pešadija a više moćnije pokretljivije mehanizovane jedinice.

Ipak, ako bi ukrajinske snage u tome uspele, imale bi sve šanse da prođu kroz treću liniju odbrane i stignu do obala Dnjepra severoistočno od Hersona, što bi, kako navodi britanski časopis, predstavljalo problem za 20.000 do 25.000 ruskih vojnika za koje se smatra da su raspoređeni na zapadnoj obali reke, ostavljajući im malo pouzdanih načina da se povuku.

Vojni stručnjaci sumnjaju da ukrajinska vojska ima ljudstvo i opremu za kopnenu ofanzivu velikih razmera.

Bivši visoki ukrajinski zvaničnik rekao je međutim, da neposredni cilj operacije nije direktan napad na ruske snage u Hersonu, već da se oslabe ruske pozicije oko grada u nadi da će ih to primorati da se povuku bez destruktivne urbane bitke. On predviđa da će se ukrajinska ofanziva nastaviti bez žurbe i preteranog rizika.

Zapadni zvaničnici takođe ukrajinske akcije poslednjih dana opisuju kao preliminarne napade koji imaju za cilj da omekšaju odbranu neprijatelja pre ofanzive.

To, ukazuje Ekonomist, Ukrajina već radi od kraja juna, koristeći HIMARS-e i drugo oružje za uništavanje skladišta municije, komandnih mesta i vazdušnih baza na teritorijama pod ruskom kontrolom. Ipak, upadljivo u vezi s poslednjim napadima jeste da oni nisu usmereni na pozadinske linije, već da su sada ciljani položaji na frontu.