Dve milijarde dolara izdvaja američka administracija za dugoročnu vojnu pomoć Ukrajini i drugim evropskim zemljama, koje su kako kaže američki državni sekretar, potencijalno u opasnosti od ruske agresije.
Na spisku Stejt departmenta su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Slovenija, Priština, Bugarska, Češka, Estonija, Gruzija, Grčka, Letonija, Litvanija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka.
Ukrajinski budžet za iduću godinu biće ratni, za odbranu i bezbednost izdvojiće oko 27 milijardi dolara.
Za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog američka pomoć je garancija da mogu da vrate teritorije koje su Rusi zauzeli.
U svom redovnom video-obraćanju rekao je da su kijevske snage oslobodile više od hiljadu kvadratnih kilometara teritorije od 1. septembra i zauzeli desetine naselja u sklopu kontraofanzive protiv ruske vojske, prenosi RTS.
Ukrajinski general Oleksij Gromov rekao je ranije da su u južnoj i istočnoj oblasti Harkova snage te zemlje napredovale do 50 kilometara u ruske linije i ponovo zauzele više od 20 sela.
Moskva kaže da je ne brinu procene da Ukrajinci sporo, ali značajno napreduju. Poručuju da su odlučni da „završe specijalnu operaciju i pomognu onima koji žive u Donbasu“.
Ministrstvo odbrane Rusije tvrdi da je od Nikolajeva do Krivog Roga uništila vojna vozila i da je tom prilikom poginulo 190 ruskih vojnika. Uništeno je pet skladišta raketa i municije u Zaporoškoj oblasti.
Ruski zvaničnici su sigurni da će Amerika na sve načine odugovlačiti sukob bez obzira na, kako kažu, ogromne gubitke ukrajinske vojske i ekonomske probleme u Evropi.
Premijer Rusije Mihail Mišustin kaže da je pokušaj Zapada da ograniči izvoz ruskih energenata doveo do povećanja prihoda u budžet za 50 odsto.