Nakon što se visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bačelet neočekivano odrekla mogućnosti drugog mandata, generalni sekretar UN Antonio Gutereš predložio je Austrijanca Folkera Tirka (57) za njenog naslednika, piše DW.
Gutereš je rekao da je Tirk svoju karijeru posvetio promovisanju univerzalnih ljudskih prava, posebno za najugroženije ljude – izbeglice i osobe bez državljanstva.
Generalna skupština UN je odobrila njegov predlog na zasedanju u petak rano ujutro po srednjoevropskom vremenu.
„Velika mi je čast što sam imenovan za Visokog komesara UN za ljudska prava. Imam dubok osećaj odgovornosti i daću sve od sebe da unapredim obećanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima za sve i svuda“ saopštio je Tirk na Tviteru.
Poverenik Antonija Gutereša
Ko je Folker Tirk, novi čovek na važnoj funkciji u Ujedinjenim nacijama? Smatra se poverenikom generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji ga je januara 2022. imenovao za podsekretara za politiku u Generalnom sekretarijatu UN u Njujorku.
Antonio Gutereš
Tirk koji je 1965. rođen u austrijskom Lincu, doktorirao je na temu aspekti međunarodnog prava Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR), i radio je za ovu organizaciju tri decenije, između ostalog u Maleziji, Kongu i Kuvajtu, a zatim od 2000. na rukovodećim pozicijama u sedištu UNHCR-a u Ženevi.
On je 2015. postao pomoćnik visokog komesara UNHCR-a Gutereša koji je na toj funkciji bio od 2005. do 2016. i tako je nekoliko meseci sa njim blisko sarađivao.
Velika očekivanja i zahtevi od Tirka
Vršilac dužnosti visokog komesara UN za izbeglice Filipo Grandi među prvima je čestitao Tirku i uverio da u podršku UNHCR-a.
Generalna sekretarka Amnesti internešenela Anjes Kalamar rekla je da Tirk preuzima dužnost u trenutku kada su širom sveta ljudska prava ozbiljno ugrožena.
„Njegov glas u odbranu žrtava kršenja ljudskih prava širom sveta mora biti glasan i jasan“.
Hjuman rajts voč
Organizacija Hjuman rajts voč je rekla da komesar za ljudska prava mora biti spreman da se zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava suočava i sa moćnim vladama poput Kine i Sjedinjenih Država, kao i sa njihovim saveznicima.
Bačelet ostavila teško nasleđe
Mišel Bačelet je četiri godine obavljala funkciju komesarke UN za ljudska prava, a mandat joj je istekao 31. avgusta. Sedamdesetogodišnja bivša predsednica Čilea svoje povlačenje je opravdala ličnim razlozima.
Aktivisti za ljudska prava optužili su Bačelet da je bila previše oprezna u formulisanju kritike na račun Kine.
Dugo očekivani izveštaj o mogućim kršenjima ljudskih prava u kineskom regionu Sinđanu Bačelet je objavila – samo nekoliko minuta pre kraja svog mandata – ostavljajući svom nasledniku da se nosi sa teškim zadatkom sočavanja sa nalazima i reakcijama.
„Obim proizvoljnog i diskriminatornog zatvaranja pripadnika Ujgura i drugih pretežno muslimanskih grupa (…) mogao bi da predstavlja međunarodne zločine, posebno zločine protiv čovečnosti“, navodi se između ostalog u izveštaju.
Kina je negirala te optužbe i optužila UN da su „saučesnik SAD i Zapada“.
Kritika procesa imenovanja
Visoki komesar za ljudska prava podnosi izveštaje direktno generalnom sekretaru UN – njegov rad se prvenstveno sastoji od stručne analize. Ipak, ta funkcija je izložena snažnim političkim interesima, odnosno pritiscima.
U konkurenciji za tu visoku funkciju u UN su bili i argentinski diplomata Federiko Viljegas i Adama Dieng iz Senegala, koji su savetovali Gutereša o pitanjima sprečavanja genocida.
Aktivisti za ljudska prava su kritikovali proces izbora novog Visokog Komesara: Nedostajala je transparentnost i konsultacije sa civilnim društvom, rekao je Fil Linč, izvršni direktor organizacije Međunarodna služba za ljudska prava (International Service for Human Rights).
„Generalni sekretar je propustio ključnu priliku da izgradi legitimitet i autoritet novog visokog komesara“, rekao je Finč.
Pre imenovanja Visokog komesara, generalni sekretar se obično konsultuje sa stalnim članicama Saveta bezbednosti UN – Kinom, Francuskom, Rusijom, Velikom Britanijom i SAD. A nejasno je da li je to učinjeno i u slučaju imenovanja Tirka.