Nekad sve toliko liči na estradu u regionalnoj politici. U trenucima kada nastaju ovi redovi, pobednici parlamentarnih izbora iz avgusta 2020. godine u Crnoj Gori, sklapaju dogovor oko formiranja nove vlade, koja bi vodila Crnu Goru sve do isteka mandata, ili nekog sledećeg loma. I ne bi, kada se podsetimo kampanje iz leta 2020, bilo ništa čudno u tome da oni koji dele istu političku ideju – novi početak, poštene Crne Gore (recimo to tako) – zajedno rade na formiranju izvršne vlasti. Ne bi, da u međuvremenu nisu tako zaratili.
Prvo je Demokratski front okrenuo leđa kandidatu kog je sam istakao kao budućeg mandatara, a činjenica da Srpska pravoslavna crkva sa Zdravkom Krivokapićem nije želela da potpiše Temeljni ugovor, bio je jasan signal Beograda šta o njemu misli. Neko bi rekao i jasno uputstvo.
Kada je Dritan Abazović, lider pokreta URA, odlučio da uz podršku „krvnoga političkog neprijatelja“ pobedničke koalicije, Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, formira manjinsku vladu, Demokrate su ga označile kao najvećeg izdajnika i usledila je direktna konfrontacija Bečića i Abazovića.
Demokratski front je šaputao da se čuje da je „Dritan ipak samo š…ar“, ali je faktički bio vrlo blizak manjinskoj vladi. Prvo, kroz činjenicu da je malo direktora i ljudi iz vrha DF-a sklonjeno sa pozicija koje su zauzimali nakon pobede u avgustu 2020. godine, a drugo kroz činjenicu da je Abazović otvoreno radio na onome što je za DF bio i ključni cilj – potpisivanje Temeljnog ugovora.
Kada je Abazović taj dokument potpisao – a i to je, valjda, kao i u prethodnom slučaju bio jasan signal Beograda – oni koji su mu dali podršku da formira vladu, izmakli su mu stolicu. A onda je on, što je bila posledica ranije konfrontacije, glasno rekao da više nikada neće sesti za sto i pružiti ruku Demokratama.
Na kraju, izgleda da svi politički faktori u Crnoj Gori – i spoljni i unutrašnji – pristaju na kompromis.
Politički partneri iz poznog leta 2020. godine, koji su u međuvremenu jedan drugom slali „metak sa posvetom“, opet su za istim stolom. Evropska zajednica, koja ne gleda blagonaklono na Demokratski front, progutaće zvanični povratak na vlast te koalicije, a upućeni izvori Nedeljnika tvrde da će DF zauzvrat glasati za sve potrebne zakone u procesu evropskih integracija.
Spekuliše se o tome ko bi mogao da bude novi premijer Crne Gore – najčešće se može čuti ime Miodraga Lekića – ali će, ko god to bude, ako već nije neka od nestranačkih ličnosti u koje svi čežnjivo gledaju, premijersku funkciju obavljati u beogradskom feng-šui premijerskom modelu. Za to vreme, pobednici izbora iz 2020, koji su se u međuvremenu rastali, ponovo se sastaju, samo kako bi se za sledeće izbore još bolje rastali.
Svako će imati svoju latifundiju i svoju bazu za početak političke kampanje koja bi u konačnici trebalo da dovede do izbora pravog pobednika, koji će „poštenoj Crnoj Gori doneti novi početak“. Ili „reset“ kako se na Jadranu ovih nedelja i meseci pravilno kaže.
Tagovi
