Franka de Bura pamtimo po utakmicama u dresu Ajaksa, Barselone, u onim prelepim „oranje“ narandžastim dresovima holandske reprezentacije. Na tom je talasu De Bur počeo surfovanje trenerskim vodama, osvojio četiri titule, pa se „polupao“.
U Interu je dobio otkaz za 85 dana i to je bilo brzo. U Kristal Palasu, otkaz je usledio posle 77 dana. Furiozni. Dovoljno za epitet „najgoreg trenera u istoriji Premijer lige“. Gardijan je zato napravio vrlo slojevit intervju sa trenerom Atlanta junajteda koji je za ukupno 162 dana prešao put „od sjaja do očaja“.
Jedan od najvažnijih delova tog intervjua je i De Burova priča o socijalnim temama u fudbalu.
Dotakao se rasizma, ali je posebnu pažnju posvetio težnji žena za „jednakošću zarada u fudbalu“, koja bi trebalo da predstavlja težnju ka sprečavanju polne diskriminacije u sportu.
„To je smešno. Bizarno. Ista situacija je u tenisu. Ako muško finale Mundijala gleda 500 miliona ljudi, a žensko 100 miliona, neće jednak novac biti uložen u reklame i zašto bi onda morali isto da zarade? Ne bi smelo da se desi da žene dobiju manje nego što zaslužuju, zato što su žene. Ali zašto bi dobile više“, pita se De Bur.
Holanđanin je pokušao da objasni koren tako krupnih razlika.
„Problem je što su žene inače potplaćene, za posao koji rade možda i bolje nego muškarci. E, sad se njihova pravedna borba nepravedno prebacuje i na sport, gde postoje razlike“, tvrdi De Bur.
Tagovi
