Dobro jutro,
Uprkos najavama o nemogućnosti njenog sprovođenja, šetnja u okviru Europrajda održana je izmenjenom rutom, bez većih incidenata. Organizatori tvrde da je u njoj učestvovalo oko 10.000 ljudi, a mnogi aktivisti su se požalili da nisu bili u mogućnosti da prisustvuju usled zabrane policije.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da se ta zemlja izvesno nalazi pred novim parlamentarnim izborima. On je dodao da čak i ako bi se formirala treća Vlada u prethodne dve godine, ona bi bila „kratkog daha“.
Međunarodna agencija za atomsku energije saopštila je da je ukrajinska nuklearna elektrana u Zaporožju ponovo je priključena na električnu mrežu zemlje. Elektrana je bila isključena sa mreže, a poslednjih nedelja je bila meta stalnih napada.
EUROPRAJD ŠETNJA
Organizatori manifestacije Evroprajd ocenili su da je „uprkos zabranama“ u šetnji učestvovalo gotovo 10.000 ljudi i da je to najveći Prajd do sada održan u Beogradu.
„Gotovo 10.000 ljudi okupilo se da se bori za ravnopravnost, solidarnost i ljudska prava. Beograd je danas imao najveći Prajd ikada i na to svi treba da budemo ponosni“, saopštio je tim Beograd Prajda.
U okviru Evroprajd sedmice u Beogradu je od 12. do 17. septembra održano više od 130 događaja.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da MUP, kao što je ranije saopšteno, nije dozvolio šetnju učesnika Evroprajda 2022.
„Kao što smo ranije saopštili, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dozvolilo šetnju učesnika Evroprajda 2022 Bulevarom kralja Aleksandra, već su pripadnici MUP-a sproveli učesnike ove manifestacije od Ustavnog suda kroz Tašmajdanski park do mesta održavanja koncerta. Svi učesnici ove manifestacije bezbedno su sprovedeni na koncert“, izjavio je Vulin, prenosi Danas.
Učesnici su nešto posle 17.30 prošetali izmenjenom trasom – od Ustavnog suda do stadiona Tašmajdan.
Vulin je izjavio da je u neredima zbog Evroprajd šetnje povređeno 13 policajaca i oštećeno pet policijskih vozila.
Vulin je u bolnici obišao povređene policajce i rekao da je Beogradska policija večeras pokazala da se ne plaši „ni pritisaka ni huligana“.
„Još jednom su srpski policajci, baš kao i mnogo puta do sada, pokazali da svojim radom i požrtvovanošću zaslužuju svaku pohvalu i poštovanje našeg društva. Zahvaljujem svim pripadnicima policije zato što su zaštitili građane Beograda i njihove goste“, rekao je on, a preneo njegov kabinet.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obratila se javnosti na vanrednoj konferenciji za novinare prilikom koje je naglasila da je na ulicama Beograda tokom šetnje Prajd bilo oko 5.200 policajaca, i da je sve prošlo dobro, bez velikih incidenata i bez povređenih.
„Polako privodimo kraju ovu tešku i izazovnu nedelju, želim večeras da izrazim ličnu zahvalnost i zahvalnost Vlade Republike Srbije stanovnicima jer su pokazali razumevanje i brigu prema državi“, započela je obraćanje predsednica Vlade.
Istakla je da je najveći broj građana poslušao preporuke za mir i stabilnost, i zahvaljujući njima imali smo dan koji je protekao bez većih incidenata, na šta je, kako kaže, ponosna.
„Posebnu zahvalnost dugujemo bezbednosnim službama jer su oni ti koji su obezbedili da Beograd danas bude siguran grad, i da suzbije incidente koje smo imali“, rekla je Brnabić.
Ona se osvrnula i na veliki broj snaga policije koje su izašle na teren kako bi pružile zaštitu građanima i učesnicima šetnje.
„Danas je bilo organizovano oko 5.200 pripadnika MUP-a na ulicama Beograda. Imali smo manji broj incidenata, na Slaviji i sukob sa određenim grupacijama u Karađorđevom parku. Pripadnici MUP-a su obezbedili da se ovi incidenti ne šire dalje“, objasnila je predsednica Vlade.
Na pitanje zašto nije prisustvovala Paradi, rekla je da je mislila da je njeno mesto, u tom trenutku, negde drugde.
Mnogi posetioci koji su želeli da učestvuju u današnjoj šetnji Evroprajda žalili su se da nisu mogli da dođu na lokaciju u centru Beograda jer ih je u tome sprečila policija.
Reporter Autonomije javio je da je novinarima bio otežan pristup zgradi Ustavnog suda, jer su svi morali da prođu kroz nekoliko policijskih kordona.
Mnogi građani koji su došli iz drugih gradova danas u Beograd požalili su se da uopšte nisu uspeli da se probiju kroz policijske kordone i barikade do mesta okupljanja učesnika šetnje.
Mnogi gosti iz inostranstva morali su da odustanu od Prajda i da se u nebezbednim uslovima vrate u hotele i stanove u kojima su smešteni.
“Ovo nije Prajd, ovo je šarada za odabrane”, prokomentarisao je jedan Novosađanin koji je bezuspešno pokušavao da se pridruži Prajdu i usput, kako je rekao, nailazio na “horde sa kapuljačama i motkama.
ĐUKANOVIĆ O POLITIČKOJ SITUACIJI U CRNOJ GORI
Predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović rekao je da je Crna Gora izvesno pred skorim parlamentarnim izborima.
On je u intervjuu u emisiji Balkan talks na Juronjuz Albanija rekao – „sudeći prema onome čemu smo prisustvovali posljednjih dana među parlamentarnim partijama u crnogorskom parlamentu, ja bih rekao da je Crna Gora izvjesno pred skorim parlamentarnim izborima“.
„Da li će se ta većina, koja je stvorena nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine dogovoriti da formira još jednu, treću Vladu za dvije godine, ili ćemo se odmah svi dogovoriti da je to bespotrebno i da treba da što prije dođemo do vanrednih parlamentarnih izbora u ovom trenutku ne mogu da nagađam. Ali izvjesno mogu da kažem, čak i kad bi se formirala treća vlada, bila bi kratkog daha. To političko tle parlamentarne većine, nastale na osnovu rezultata 30. avgusta 2020. godine je veoma nestabilno i ono ne može da generiše stabilnu političku Vladu“, ocenio je Đukanović.
On je optužio premijera Crne Gore u tehničkom mandatu i lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića da je politički manipulator.
Juronjuz Albanija navodi da Đukanović odbacuje Abazovićeve tvrdnje da je diskriminisan zato što je Albanac, te ga podseća da je dobio priliku da postane premijer u jednoj multietničkoj državi kakva je Crna Gora.
„Abazović je neuspješan manipulator, u multietničkoj državi kao što je Crna Gora dobio je priliku da postane premijer. On je po nacionalnosti Albanac, ali lider stranke koja ima tri poslanika u parlamentu od ukupno 81, tako da se to ne poklapa sa njegovom tvrdnjom da je diskriminisan jer je etnički Albanac“, rekao je Đukanović.
On je rekao da Crna Gora neće biti deo inicijative Otvoreni Balkan, ističući da će samo podržati Berlinski proces za integraciju u Evropsku uniju (EU).
„Bez obzira na to šta Vučić i Rama kažu, ja ovo doživljavam kao alternativu Berlinskom procesu, a odnos naših zapadnih partnera doživljavam očekivano. Gotovo da se očekuje da će podržati bilo koju regionalnu alternativu, a da ne ide dublje. Dakle, cijenim svakoga ko podržava Otvoreni Balkan i bilo koju regionalnu inicijativu. Ali to me ne oslobađa odgovornosti da Crnoj Gori javno kažem šta je najbolje za našu državu. Mislim da je članstvo u EU najbolje rešenje i ako to želimo, mislim da će nas Berlinski proces voditi ka evropskim integracijama“, kaže Đukanović.
Đukanović je rekao i da je Abazović odlučio da bez konsultacija potpiše sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), šteteći interesima zemlje.
Đukanović je rekao da je Abazovićeva vlada dobila podršku najveće političke partije u Crnoj Gori, koju on vodi, pod uslovom da ispunjava obaveze na putu zemlje ka EU, što, kako kaže, nije učinila.
„Očekivali smo da će Abazovićeva vlada ispuniti obaveze na putu zemlje ka EU, ali je umesto toga njegova vlada pokušala da riješi pitanje koje bi zapravo trebalo da se uradi kroz angažovanje svih naučnih faktora, istraživačkih i pravnih umova, zakona i imovinskih prava, ali je Abazovićeva vlada sve to ignorisala i pokušala da to riješi na štetan način po Crnu Goru i na taj način je vlast izgubila povjerenje“, rekao je Đukanović u intervjuu za Juronjuz Albanija.
On je naveo da će se nadležni u Crnoj Gori obratiti Ustavnom sudu povodom preispitivanja sporazuma i da će dobiti odgovor da li je to u skladu sa interesima Crne Gore.
NUKLEARKA U ZAPOROŽJU PONOVO STABILNA
Ukrajinska nuklearna elektrana u Zaporožju ponovo je priključena na električnu mrežu zemlje, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energije (IAEA).
„Popravljeni dalekovod od 750 kilovati sada snabdeva najveću evropsku nuklearnu centralu električnom energijom potrebnom za hlađenje reaktora i drugih bezbednosnih funkcija“, navodi se u saopštenju IAEA.
Elektrana je bila isključena sa mreže, a poslednjih nedelja je bila meta napada. Za te napade se međusobno optužuju ukrajinske i ruske snage koje su preuzele kontrolu nad tom lokacijom u martu na početku invazije na Ukrajini.
Tim stručnjaka IAEA posetio je elektranu početkom septembra, a dva člana tog tima i dalje su u Zaporožju i stalno nadgledaju stanje u toj centrali.
Rusija ponovo optužuje Ukrajinu za granatiranje oko nuklearne elektrane Zaporožje, ali te tvrdnje Kijev odbacuje. Rusko ministarstvo, istovremeno, tvrdi da je nivo radijacije u Zaporožju normalan.
I DRUGE VESTI
Nensi Pelosi u Jerevanu posle sukoba Jermenije sa Azerbejdžanom
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi koja je stigla u Jermeniju, izjavila je da njena poseta predstavlja simbol opredeljenosti SAD ka mirnoj, prosperitetnoj i demokratskoj Jermeniji.
Nensi Pelosi, koja je najviši američki zvaničnik u poseti Jerevanu od kada je ta mala kavkaska zemlja stekla nezavisnost 1991. godine, svoju posetu je nazvala „jakim simbolom čvrste posvećenosti SAD mirnoj, prosperitetnoj i demokratskoj Jermeniji, kao i stabilnom i bezbednom regionu Kavkaza“.
Predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonijan izjavio je da će trodnevna poseta američke visoke zvaničnice imati „veliku ulogu u garantovanju bezbednosti“ Jermenije.
Njena poseta dolazi u trenutku kada se region, koji je strateški važan za prevoz ugljovodonika iz Kaspijskog mora, suočava sa sukobima na granici Jermenije i Azerbejdžana.
Azerbejdžan ima podršku Turske, a Jermenija Rusije koja na jermenskom tlu ima svoju vojnu bazu.
Više od 200 ljudi je poginulo u nedavnim borbama jermenskih i azerbejdžanskih snaga koje se međusobno optužuju za sukob. Taj sukob je izbio u utorak i okončan je u četvrtak uveče međunarodnim posredovanjem.
Kurti: „Neodgovorno reći da nikada više neće biti sukoba i rata“
Premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti izrazio je zabrinutost što Srbija naoružava svoju vojsku opremom iz Rusije i Kine i istakao da je neodgovorno reći da nikada više neće biti sukoba i rata.
Kurti je u intervjuu za hrvatski „Večernji list“ rekao ako nema priprema za rat, zašto su prošle godine Srbija i Rusija imale 104 vežbe i zajedničke vojne aktivnosti, od 91 koliko su planirale, a ujedno i dve najvažnije vojne vežbe koje su imale, pod nazivom „Slovenski štit“ i „Slovensko bratstvo“.
On je govoreći o protivljenju formiranju Zajednice srpskih opština rekao da će to biti uvod u stvaranje nove Republike Srpske.
Rekao je da „sve dok Srbi budu sanjali Kosovo kao deo Srbije, ti snovi će se pretvoriti u noćnu moru za ceo Balkan“, ističući da na Balkanu „ne može biti rata bez Srbije, niti mira bez Albanaca“.
Prema njegovoj proceni, najopasnije je što rukovodstvo Srbije Rusiju smatra svojom majkom.
Kultard vozio Red Bulov bolid po ulicama u centru Beograda
Legendarni britanski vozač Formule 1 Dejvid Kultar vozio je bolid Red Bula po ulicama u centru Beograda.
Kultard je vozio bolid kojim je 2011. godine Sebastijan Fetel osvojio šampionsku titulu u Formuli 1.
Uprkos hladnijem vremenu i kiši koja čitavog dana pada u Beogradu, brojni ljubitelji Formule 1 okupili su se da vide spektakularnu vožnju i ovacijama pozdravili Kultarda.
Kultard je po izlasku iz bolida program završio uz domaćeg trubačkog orkestra.
Ekipa Formule 1 Red Bul je na svojim društvenim mrežama izvestila o događaju i objavila nekoliko snimaka svog čuvenog bolida u glavnom gradu Srbije.
Šmit najavio da će biti kažnjeni svi koji pokušaju izborne prevare
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da izbori 2. oktobra moraju da budu održani bez smetnji i da će oštro kazniti sve izborne prevare.
„Oni koji pokušavaju da ometaju slobodne i poštene izbore, ugrožavajući slobodu birača da glasaju za koga žele, momentalno će se suočiti s oštrim kaznama“, naveo je Šmit za sarajevsko Oslobođenje.
Dodao je da onima koji pokušavaju na nezakonit način da utiču na birače ili vrše pritisak na njih poručuje da „izborne prevare i prisile nisu samo krivične radnje, već se mogu smatrati i antidejtonskim delovanjem koje se neće tolerisati“.
Prema njegovim rečima, 2. oktobra građani treba da „osete da je moć u njihovim rukama“.
„Dan izbora trebao bi biti vrhunac aktivne demokratije. Izbori pripadaju narodu, a ne političkim strankama. Građani su ti koji koriste svoje osnovno pravo i odlučuju ko će upravljati zemljom“, istakao je Šmit.
Visoki predstavnik dalje je rekao da je odlučan da ispun svoj mandat, koji se odnosi na obnavljanje i zaštitu funkcionalnosti države.
„Besmisleno blokiranje mora da bude okončano“, rekao je Šmit.
On je ocenio da politički lideri moraju da ponude građanima izlazak iz trenutne političke blokade u zemlji.
„Što je najvažnije, moraju pokazati svoju demokratsku odgovornost za formiranje vlasti ili postati konstruktivna opozicija nakon prebrojavanja glasova početkom oktobra. Od poslednjih opštih izbora 2018. godine, Predsedništvo i Vlada Federacije BIH rade u tehničkom mandatu, jer su političke stranke blokirale formiranje institucija“, naglasio je Šmit.
Prema njegovim rečima, blokiranje institucija služi samo uskim stranačkim interesima i na štetu građana, zbog čega je najavio da će morati da deluje kao visoki predstavnik.
„Institut vitalnog nacionalnog interesa zaslužuje poštovanje i čuva identitet građana kao dela celine. On je previše ozbiljan da bi se zloupotrebljavao kao teren za političke igre. Sve to se ne može nastaviti nakon oktobarskih izbora, a ja ću to pomno pratiti i ako bude potrebno blagovremeno delovati“, rekao je Šmit.
Govoreći o izmenama Izbornog zakona, on je ocenio da zajednički cilj mora da bude očuvanje ravnoteže između multietničnosti i identiteta onako kako ih predviđa Dejtonski sporazum.
„Moramo izgraditi bolju situaciju, imajući u vidu društvo u ovoj zemlji kakvo je danas, jednu generaciju posle katastrofe. To će dovesti do evropskih standarda. BiH, kao država od nekoliko miliona građana, trebala bi postati prepoznatljiv deo Evropske unije, koja ima 450 miliona građana“, rekao je Šmit.
U Belgiji 55 sudija dobrovoljno u zatvoru da iskuse život zatvorenika
Ukupno 55 sudija i tužilaca dobrovoljaca je odvedeno u zatvor na području Brisela da tokom dva dana iskuse život zatvorenika, saopštilo je belgijsko Ministarstvo pravde.
Dobrovoljci su jutros u 9.00 stigli u zatvor Haren, novu ustanovu sa kapacitetom od 1.190 zatvorenika koja bi trebalo da bude otvorena 30. septembra.
Oni će biti tretirani kao pravi pritvorenici do završetka operacije zakazane za u 16.00.
„Predstavnici pravosudnih organa dobro znaju kako stvari stoje u zatvoru, ali im lično iskustvo daje jedinstvenu priliku koja može da im pomogne u izricanju kazne jer će imati bolje znanje“, navelo je ministarstvo.
Dobrovoljci će tokom boravka u zatvoru morati da se povinuju naredbama osoblja. Ne mogu da koriste mobilne telefone, niti su im omogućene posete.
Moraće da jedu zatvorsku hranu i obavljaju dnevne aktivnosti zatvorenika, kao što je rad u kuhinji ili u vešernici, i da idu na spavanje u 22.00 kada se gase svetla.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – O manifestaciji Evroprajd „Šetalo se – sve ostalo na verbalnim prepucavanjima“.
VEČERNJE NOVOSTI – O svečanoj promociji oficira „Nema moderne Srbije bez jake vojske“. „Formula 1 tutnjala na Terazijama“, o manifestaciji na kojoj su Beograđani mogli da vide bolide i trkačke motore.
POLITIKA – „Učesnici Evroprajda prošetali do Tašmajdana“, o završetku Evroprajda. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić za list ocenjuje „Mir bez slobode srpskom narodu ne znači ništa“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1502. – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo stigao je u Kostariku na svom četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1739. – Potpisivanjem Beogradskog mira okončan je rat između Austrije i Turske, započet 1736. Austrija je potisnuta sa Balkana, a Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je bila prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne koje je dobila Požarevačkim mirom 1718.
1851. – Izašao je prvi broj američkog dnevnika „Njujork tajms“, koji je osnovao Henri Džervis Rejmond.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti hladno i vetrovito uz postepeni prestanak padavina i smanjenje oblačnosti, ujutro na severu i zapadu, pre podne i sredinom dana i u ostalim krajevima, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Ujutro i pre podne će duvati umeren i jak vetar severozapadni, na istoku povremeno i olujni, posle podne u slabljenju.
Najniža temperatura će se kretati od osam do 12 stepeni Celzijusa, a najviša od 16 do 20 stepeni. U toku noći u Vojvodini se očekuje novo naoblačenje sa kišom.
Tagovi
