Tek nešto više od polovine mladih ispitanika u Srbiji (52,3%) izražava potpuno neslaganje sa tvrdnjom da jedan šamar nije nasilje (26,9% dečaka i 59,4% devojčica). Kako se menja svest o ovom problemu i šta doprinosi promeni?
Svest o tome šta je sve nasilje menja se isključivo razgovorom sa mladima, bilo neformalnim (npr. unutar porodice), bilo formalnim (u okviru obrazovnog sistema). Za sada još uvek nemamo sistemski rešeno pitanje prevencije nasilja prema ženama, ali imamo određeni broj neformalnih programa koje organizuju pojedinci/pojedinke koji rade u obrazovnom sistemu i organizacije civilnog društva. Pored ovog direktnog rada, promeni takođe doprinosi opšta društvena atmosfera, način na koji mediji pišu o nasilju, izjave javnih i uticajnih ličnosti, svest o sankcijama… Čini se da smo dosta odmakli u ukidanju mita da je, npr. nasilje u porodici privatna stvar, ali je činjenica da nam ovakvi i slični podaci ukazuju na to da je pred nama još uvek dosta posla.
Kompanija Procter & Gamble je odlučila da pokrene kampanju „Ja biram podršku“ ohrabrena podatkom da više od polovine mladih misli da su programi i aktivnosti za podizanje bezbednosti devojčica u odnosu na seksualno i rodno zasnovano nasilje neophodni u školama. Kakvi su efekti ovakvih kampanja?
Efekti kampanja koje za cilj imaju podizanje svesti o problemu i doprinos njihovom rešavanju uvek imaju pozitivne efekte jer različiti društveni akteri dolaze do različitih osoba. U ovom konkretnom slučaju, sva sredstva donirana Autonomnom ženskom centru biće uložena u organizovanje novih aktivnosti sa mladima upravo na ove teme koje oni prepoznaju kao izuzetno važne, ali o kojima je još uvek tabu da se govori ili, prosto, nema dovoljno prostora gde će se o tome govoriti na način da se razbijaju, a ne produbljuju mitovi i predrasude.
„Mogu da neću – Ljubav nije nasilje“ projekat Autonomnog ženskog centra postoji već nekoliko godina a sada doprinos daje Procter & Gamble uz svoje brendove Pantene, Head&Shoulders, Gillette Venus, Always. Kakve vi promene vidite kod mladih od početka kampanje pa do sad u odnosu prema problemu nasilja nad ženama, da li se mlađe generacije drugačije ophode prema ovom problemu?
Projekat „Mogu da neću“ postoji tek nekoliko godina i teško je uvideti promene u tako kratkom vremenskom intervalu. Čini se kao da pravimo korake napred, ali različita istraživanja pokazuju da su mladi danas čak konzervativniji nego pre nekoliko godina/decenija. Dodatno, u savremenom trenutku uočavamo i rasprostranjenost nekih novih vidova nasilja prema ženama i devojkama, poput različitih oblika digitalnog nasilja (npr. „osvetnička pornografija“, proganjanje i uznemiravanje putem tehnologije i slično). Drugim rečima, čini se sve tačnijom tvrdnja da je za promenu svesti društva ponekad potrebno da prođe i nekoliko generacija, a da se uz rad na „starim“ predrasudama, uporedo mora raditi i na odgovoru na ono što savremeno doba donosi.
Prvi talas kampanje su podržale Nataša Bekvalac i Milena Radulović koje su govorile o nasilju nad ženama. Koliki je uticaj podizanja svesti o ovom problemu kada se u priču uključe javne ličnosti i kompanije?
Upravo zbog svega prethodno rečenog, neophodan je široki društveni front koji jasno stoji iza stava da je svaki vid nasilja neprihvatljiv. U tom smislu, od velike je važnosti svaki čin javnih ličnosti, biznis sektora, i medija. Ključ u prevenciji nasilja jeste u međusobnoj saradnji i poverenju različitih društvenih aktera koji, svako iz svoje uloge, mogu da doprinesu razumevanju problema i njegovom rešavanju. Jedino zajedničkim delovanjem možemo zamisliti svet u kome se svaka devojčica, devojka i žena oseća bezbedno i živi dostojanstvenim životom. Zato nam je posebno drago što su se u kampanju uključile upravo Nataša i Milena, jer mnoge devojke i žene u njima pronalaze inspiraciju i podsetnik da je iskustvo nasilja jedno iskustvo u moru životnih iskustava i da ih ono ne određuje, kao i da je ženska solidarnost ujedno i ženska snaga.