Uprkos izbornoj patologiji naprednjaci se uvek trude da imaju izbornu legitimaciju. Da realno budu najjači i bez onoga što „namaknu“. Međutim, revolucionarni karakter njihove vlasti se ogleda u tome što žele da se zaokruže na svakom nivou vlasti do mesne zajednice, a svaka potencijalna opoziciona tačka – od lokalne samouprave, kulturne institucije do medija – tretira se kao anomalija u sistemu.
Ipak veća odlika revolucionarnosti naprednjačke vlasti je socijalna revolucija koju su sproveli za deceniju. U poluperifernom burazerskom kapitalizmu, vladajuća partija je jedan od retkih, najbitniji sigurno, vertikalni kanal socijalne promocije. Kroz taj kanal SNS prošle su desetine hiljada ljudi s vremenom stvorivši novu srednju klasu i superelitu – naprednjačke buržuje. Šta god da se priča o državi, narodu i jedinstvu, temelj tog novog pokreta biće ta nova klasa za koju je Vučić stvorio novo potrošačko društvo, a ne takozvani narod koji svaki srpski lider ovde uzima „na revers“.
I Vučićeva srednja klasa kao i svaka srednja klasa je konformistička, i ma koliko navijala za Putina pitanje je da li bi zbog Putina žrtvovala Lidl i „Zadrugu“, Ikeu i letovanje na Halkidikiju, kao što stanari Vučićevog Kamelota (Beograda na vodi) nisu garancija da će mu biti lojalni kao vojni penzioneri iz blokova sa Novog Beograda što su bili lojalni njihovom Slobi.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 29. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju i luksuzni dodatak „How to spend it“
Tagovi
