Dobro jutro,
Ako niste gledali film „Thirteen days“, možda biste ovaj vikend mogli da iskoristite za podsećanje na tenziju koju je u čitavom svetu izazvala Kubanska kriza. Jer se slična tenzija događa i ovih dana.
Rusija je juče anektirala okupirane oblasti, posle referenduma pod nišanom, Sjedinjene Američke Države su naglasile da će braniti svaki pedalj NATO teritorije, a Ukrajina odlučno kao nikada pre razmišlja da postane deo Alijanse.
Posledice svega toga, mogu svet odvesti u veliki rat, kako i piše na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika.
Još jedna od posledica sukoba u Ukrajini i ruske aneksije, jeste dovođenje u pitanje „evropskog puta Srbije“, Vučić kaže da on nije ugrožen, a Plenković da se „ne može sedeti na dve stolice“.
Događaji prestižu jedni druge, pa je tako sinoć objavljeno da je Radoje Zvicer, označen kao vođa Kavačkog klana, ubijen u Panami. Advokat porodice Zvicer demantovao je tu vest, ali se čeka DNK i obdukcijski nalaz.
Danas počinje popis stanovništva u Srbiji.
RUSKA ANEKSIJA I SRPSKE POSLEDICE
Predsednik Rusije Vadimir Putin potpisao je sporazume o ujedinjenju Donjecke Narodne Republike, Luganske narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti s Rusijom. Pored Putina, dokument o ujedinjenju su potpisali lideri DNR i LNR Denis Pušilin i Leonid Pasečnik, šef administracije Zaporoške oblasti Evgenije Balicki i šef administracije Hersonske oblasti Vladimir Saljdo.
Putin je rekao da kijevske vlasti moraju s poštovanjem da posmatraju izraz slobodne volje građana, koji su na referendumu odlučili da se pripoje Rusiji. “To je volja miliona ljudi i njihovo pravo fiksirano Poveljom Ujedinjenih nacija”, naglasio je. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u petak će održati hitan sastanak s najvišim zvaničnicima na kojem će se doneti “bitne odluke”.
Sjedinjene Američke Države uvele su danas sankcije za više od 1.000 firmi i pojedinaca povezanih sa ruskom invazijom na Ukrajinu, uključujući guvernera centralne banke Rusije i članove porodica nacionalnog saveta bezbednosti ove zemlje.
Vladimir Putin je u četvrtak uveče potpisao ukaz o priznanju Hersona i Zaporožja kao nezavisnih država, što je preduslov da regioni podnesu zahtev za pridruživanje Ruskoj Federaciji.
Lugansk i Donjeck Putin je već priznao kao nezavisne države u februaru u vreme kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu. U regijama Lugansk, Donjeck, Zaporožja i Herson prošle nedelje održani su referendumi za napuštanje Ukrajine i pridruživanje Rusiji.
Ukrajina i zapadne sile osudile su petodnevno glasanje koje je završilo u utorak, rekavši da njihov rezultat od preko 99 posto podrške otcepljenju nikada neće biti međunarodno priznat.
Nove sankcije, koje je uvelo ministarstvo finansija SAD, stupile su na snagu nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin danas potpisao dokumenta o prisajedinjenju okupiranih delova Luganske, Donjecke, Hersonske i Zaporoške oblasti.
Plenković: “Logična inicijativa EP o prekidu pregovora sa Srbijom, ne može se sedeti na dve stolice”
Hrvatski premijer Andrej Plenković nazvao je „logičnom“ inicijativu Evropskog parlamenta za prekid pristupnih pregovora sa Srbijom dok ne uvede sankcije Rusiji, ponovivši da u sadašnjim okolnostima nije moguće „sedeti na dve stolice“, prenosi Danas.
Radio Slobodna Evropa je u sredu objavio uvid u dokument Evropskog parlamenta kojim će se od Evropske unije tražiti da obustavi pregovore sa Srbijom dok ne uvede sankcije Rusiji.
Plenković je na konferenciji za novinare sa komesarom za koheziju i reforme Evropske komisije Elisom Fereirom rekao da je EP „pokrenuo logičnu inicijativu“.
“U takvoj globalnoj krizi, u kojoj se dobro i zlo mogu precizno i jasno razlikovati, ne može se sedeti na dve stolice”, rekao je premijer Hrvatske.
Vučić: “Srbija ostaje na evropskom putu, kao nezavisna i suverena zemlja”
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom.
On je na Instagramu napisao da je sa njima imao otvoren i iskren razgovor.
„Poslanici EP su me obavestili o raspoloženju u Briselu kada je u pitanju politika naše zemlje. Ponovio sam dobro poznate pozicije Srbije u pogledu brojnih izazova koji stoje ne samo pred našom zemljom, već i pred celim regionom i Evropskom unijom, ali i u globalnoj političkoj areni. Srbija ostaje na putu ka EU, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa“, rekao je predsednik Vučić.
SLUČAJ ZVICER
Crnogorski bezbednosni organi nemaju zvanične podatke o informaciji koju su objavili mediji u Srbiji da je Radoje Zvicer, označen kao vođa Kavačkog klana, ubijen.
Advokat porodice Zvicer saopštio je da je Radoje Zvicer živ, prenose mediji.
“Demantujem kao advokat porodice da je Radivoje Zvicer ubijen i ranjen. Porodica je vidjela natpise u medijima i da se ne bi dezinformacije i dalje širile važno je da se zna da je moj klijent živ“, rekao je Vladimir Zarić za Kurir.
Crnogorski bezbednosni izvori navode da imaju podatke o dva ubistva u Panami, ali da se vrše dodatne provjere jer početni opisi ne odgovaraju opisu Zvicera.
Portal Nova.rs je objavio da se čeka potvrda Europola na osnovu DNK analize.
Iz Uprave policije je Vijestima rečeno da bi zvaničnim putem o tome mogli biti obavešteni tek za dva do tri dana, s obzirom na sve okolnosti i činjenicu da Zvicer u toj državi najverovatnije nije boravio pod svojim imenom.
Panamski mediji izveštavaju da je ubijen muškarac star između 40 i 45 godina, koji je imao nadimak “Yai”. Nije jasno jesu li slučajevi povezani.
Zvicer važi za jednog od vođa klana iz Kotora, koji je funkcionisao na međunarodnom nivou.
Za njim je raspisana poternica, nakon što su objavljeni podaci Europola u kojima je označen osobom koja ima direktne veze sa pripadnicima tajne i javne policije a u vezi šverca droge, krijumčarenja, ilegalnog držanja oružja…
U spisima Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) navodi se da su uhapšeni tajni agent Petar Lazović (32) i policajac Ljubo Milović (39) po njegovom nalogu pratili članove škaljarskog kriminalnog klana koje je on stavio na listu za odstrel.
Portal Libertas objavio je transkripte njihove komunikacije koja se tiče šverca droge, cigareta, uticaja na državne službenike…
Viši sud u Podgorici potom je naredio raspisivanje poternice za Zvicerom i policijskim službenikom Ljubom Milovićem, ali i za njihovim saradnicima Radojem Živkovićem, Nikolom Spasojevićem, Milanom Vujotićem i Duškom Roganovićem.
Deo te ekipe nedavno je uhapšen u Turskoj, nakon likvidacije Jovana Vukotića, koji je bio označen kao vođa suprotstavljenog kriminalnog klana.
POČINJE POPIS STANOVNIŠTVA
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počinje danas i obavljaće se svakog dana od osam sati ujutru do 31. oktobra u 20 časova.
Popisom, koji sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS), prikupljaće se podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj, polnoj, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, strukturi domaćinstava i porodica kao i stambenom fondu.
Prema Zakonu o popisu, državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u zemlji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Srbiji, u obavezi su da učestvuju u popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore.
Odbijanje učestvovanja u popisu kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu od 20.000 do 50.000 dinara.
Građani prilikom popisa imaju pravo da se odgovore na pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, koja spadaju u osetljiva, ili da se izjasne onako kako žele.
Podatke direktno od građana prikupljaju popisivači koji su dužni da nose legitimaciju i da je pokažu pre nego što uđe u domaćinstvo.
Ukoliko popisivač ne zatekne nikoga kod kuće, on može doći u nekom drugom terminu, a ukoliko i tada nema nikoga, ostaviće pisano obaveštenje o svom dolasku i broj telefona na koji građani mogu, uz pomoć operatera, da zakažu neki drugi termin popisivanja.
Podatke o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu mogu da daju prisutni člnovi domaćinstva, a studenti i učenici koji su smešteni u domovima i internatima biće popisani dva puta: kao privremeno prisutna lica u mestu u kojem privremeno borave zbog školovanja i u mestu u kojem živi njihova porodica.
Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.
Privremeni rezultati popisa biće objavljeni u roku od 30 dana nakon završetka popisa, a konačni rezultati će se objavljivati u delovima, počevši od marta ili aprila meseca sledeće godine.
Građani mogu besplatnim pozivom na broj telefona 0800 444 005 da dobiju informacije u vezi sa popisom.
OSTALE VESTI (iz sveta)
Rusija u Savetu bezbednosti vetom blokirala američku rezoluciju protiv sebe
Rusija je sinoć vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sprečila usvajanje američke rezolucije kojom se osuđuju njena pripajanja četiri ukrajinske oblasti i referendumi na osnovu kojih je aneksija sprovedena, javljaju svetski mediji.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih pet stalnih, a one imaju pravo veta. Kako javlja CNN, Kina, Brazil i Indija su se uzdržale od glasanje a Rusija, stalna članica, uložila je veto.
Američka ambasadorka pri UN Linda Tomas Grinfild (Linda Thomas-Greenfield) rekla je na početku sednice da je američka rezolucija “tačno ono zbog čega je Savet bezbednosti napravljen – da štiti suverenitet, brani teritorijalni integritet i promoviše mir i bezbednost”.
Kako javlja BBC, rezolucija osuđuje Rusiju zbog “organizacije ilegalnih takozvanih referenduma (na teritorijama) u okviru međunarodno priznatih granica Ukrajine”, a referendume proglašava “nevažećim”.
Rezolucijom bi Rusija takođe bila pozvana da “smesta, u potpunosti i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine u okvire sopstvenih međunarodno priznatih granica”.
Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je potpisao ukaze na osnovu kojih su Zaporoška, Hersonska, Donjecka i Luganska oblast pripojene Ruskoj Federaciji.
Zapadne zemlje su oštro osudile ovaj postupak kao i izrežirane referendume koji su pretodili aneksiji.
SAD su danas Rusiji uvele nove sankcije, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je prijem svoje zemlje u NATO “po ubrzanoj proceduri”.
Bajden: SAD će braniti svaki pedalj teritorije NATO
Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je sinoć u Vašingtonu da Amerika i njeni saveznici neće biti zastrašeni pretnjama ruskog predsednika Vladimira Putina, i poručio Putinu da će SAD “braniti svaki pedalj teritorije NATO”, javlja američki CNN.
Putin je danas potpisao ukaze o ruskom pripajanju četiri ukrajinske oblasti, što su zapadne zemlje, Evropska unija i NATO oštro osudile, a Bajden je povodom toga izjavio da SAD ne priznaju aneksiju Zaporoške, Hersonske, Donjecke i Luganske oblasti.
“Amerika i njeni saveznici neće, naglašavam – neće biti zastrašeni. Neće biti zastrašeni Putinom, njegovim nedgovornim rečima i pretnjama”, saopštio je Bajden iz Bele kuće i ukazao da je”Putinovo postupanje znak da mu ide teško”.
Kao dokaz toga, Bajden je naveo “lažne referendume” o prisajedinjenju četiri ukrajinske oblasti Rusiji, kao i “ovu šaradu koju je izveo jutros” kada je objavio aneksiju.
“Sjedinjene Države to nikada neće priznati. I da budem otvoren: ni svet to nikada neće priznati. Ne može on da prigrabi teritoriju svoga suseda i da se izvuče sa tim, prosto i jednostavno ne može”, rekao je Bajden u svom obraćanju.
Prema njegovim rečima, SAD će nastavidi da pružaju vojnu pomoć Ukrajini radi njene odbrane, a ta zemlja će od američkog konresa dobiti još 13 milijardi dolara.
“Amerika je u potpunosti spremna da sa svojim NATO saveznicima brani svaki pedalj NATO teritorije, svaki pedalj – pa prema tome, gospodine Putin, želim da me shvatite sasvim jasno. Svaki pedalj”, rekao je Bajden.
Pre tri godine bio je u zatvoru, a verovatno sada bi mogao da postane predsednik
Pre tri godine Luiz Inacio Lula da Silva čamio je u zatvorskoj ćeliji.
Bivši brazilski predsednik, koji je na čelu zemlje bio od 2003. do 2010, služio je dvanaestogodišnju kaznu zatvora zbog korupcije. Izgledalo je da mu je politička karijera gotova.
Međutim, pušten je iz zatvora 2019. nakon što je sud odlučio da je sudija koji je predsedao njegovim suđenjem bio pristrasan i sada je samo na korak od jednog od najneočekivanijih političkih povrataka u skorašnjoj istoriji.
Izgleda da će Lula, kako ga zovu, opet biti predsednik. Pitanje, sudeći po anketama, nije hoće li pobediti sadašnjeg predsednika, krajnjeg desničara Žaira Bolsonara, nego kada, prenosi N1.
Nedavne ankete pokazale su da bi Lula mogao dobije oko 45 posto glasova, a Bolsonaro 35, čime bi Lula bio vrlo blizu pobedi u prvom krugu izbora u nedelju. Ako nijedan kandidat ne dobije više od 50 posto glasova, prva dva kandidata idu u drugi krug 30. oktobra.
Povratak na vlast Lula bi mogao da zahvali ne samo svojoj borbenosti i populističkom šarmu, zbog čega ga je bivši američki predsednik Barak Obama jednom nazvao „najpopularnijim predsednikom na Zemlji”, nego i sve većoj zabrinutosti građana zbog širenja nejednakosti, što je dovelo do novog talasa uspona levičara na vlast u Latinskoj Americi zadnjih godina.
ŠTA VAS ČEKA U NOVOM NEDELJNIKU
VELIKI RAT – Najpreciznija i najsveobuhvatnija analiza svega o čemu se upravo razmišlja – i od čega se strahuje – u Moskvi, Kijevu, Pekingu, Vašingtonu, Briselu, Rimu, Beogradu, iz pera Željka Pantelića.
LALIĆ – “Ovo je prvi sudar velikih sila posle Korejskog rata. Kina je tada dobila status velike sile, Japan je ekonomski eksplodirao, a Amerika je zaustavila širenje komunizma. Šta će biti posle novog velikog rata? I zašto je tu važna Persija…”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
SMAJLOVIĆ – Kako su novinari postali lakoverniji od čitalaca u kolumni “Kovači vlastitih zabluda” piše Ljiljana Smajlović.
POKRETI – Ako ostaneš van Vučićevog pokreta, rizikuješ da budeš državotvorno neodgovoran, pa čak i nepristojan. Slogan “Srbija na prvom mestu” je populistički komotan i geopolitički fleksibilan, piše Zoran Panović u analizi u novom Nedeljniku.
IVANKA POPOVIĆ – Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu govori za Nedeljnik o kandidaturi za predsednika Evropske asocijacije univerziteta, o stanju na BU, podelama, sukobima, autonomiji, o doktoratu Siniše Malog i slučaju polnog uznemiravanja na Arhitektonskom fakultetu.
INSTITUCIJE – Iz autoritarizma nikad ne izvire tek jedna vrsta ili oblik potresa; on društvene udare produkuje u grozdovima, o čemu svedoče vekovima akumulirana istorijska iskustva, piše profesor Ljubomir Madžar u novom Nedeljniku.
CRNA GORA – Kompletno društvo trenutno je talac jalovog političkog nadmetanja i pozicioniranja u iščekivanju izbora koji će se, tvrde upućeni, ukoliko ne bude iznenađenja, najvjerovatnije organizovati na proljeće naredne godine, skupa sa redovnim predsjedničkim izborima, piše Petar Komnenić u analizi crnogorske političke scene.
ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE
BLIC – U tekstu „Kuc-kuc, počeo popis“, o popisu stanovništva Srbije, prvom posle 2011. godine.
VEČERNJE NOVOSTI – „Ostaćemo bez ruskog gasa zbog Evrope“, o mogućem zatvaranju Turskog toka. Pod naslovom „Čak 500 sudija ide u penziju, nemaju zamene“, o kadrovskim problemima u srpskom pravosudju.
DANAS – O reakcijama na hapšenje višestrukog silovatelja posle kontroverznog intervjua „Tabloid Informer hapsi umesto države“.
NOVA – O izborima u BiH pod naslovom „Dodikova vlast u RS više nije sigurna“.
POLITIKA – „Skandalozno pisanje hrvatskog Ekspresa“, o reakcijama na naslovnu stranu nedeljnika koji je uporedio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidere Madjarske i Italije sa Adolfom Hitlerom. „Protivimo se stvaranju klika i odabranih malih grupa u svetu“, kaže za list ambasadorka Kine Čen Bo.
PREPORUKA ZA ČITANJE
Tagovi
