Bivši predsednik Brazila Luiz Injasio Lula da Silva možda uopšte neće morati da ide u drugi krug izbora za predsednika: prema anketi od ponedeljka, 76-godišnjak trenutno ima podršku 52 odsto birača, dok aktuelni predsednik Žair Mesijas Bolsonaro ima samo 34 odsto. I druge ankete pokazuju da „Lula“, kako ga zovu, ima više od 50 odsto podrške, daleko više od Bolsonara.
Bivši vođa sindikata time bi postao prvi predsednik Brazila kome je poveren treći mandat. On je već bio predsednik u dva mandata od 2003. godine, a 2010. godine je dao ostavku u trenutku kada je imao podršku 80 odsto birača. Zbog korupcije i pranja novca, osnivač Radničke partije (PT) proveo je 580 dana iza rešetaka, od aprila 2018. do novembra 2019. godine. Zahvaljujući Lulinom odsustvu, Bolsonaro je uspeo da preuzme predsedničku funkciju krajem 2018. godine. Zbog proceduralnih grešaka optužbe na račun Lule su poništene početkom 2021. godine i bivšem predsedniku su vraćena politička prava.
Od tada Lula u anketama u odnosu na Bolsonara ima prednost veću od 20 odsto. Ta prednost je u avgustu smanjena na oko deset odsto, nakon što je Bolsonaro povećao socijalnzu pomoć i smanjio cene goriva.
U predizbornu kampanju Lula je uključio i svoju suprugu Mišel. Ona se prvenstveno obratila evangelističkim biračima, od kojih je dve trećine 2018. glasalo za Bolsonara. Trenutno ga, međutim, podržava samo 18 odsto evangelista, podaci su Instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Datafolha“.
Kandidati političkog centra razočarali
Izborna kampanja je bila polarizovana između levičarskog tabora Lule i desničarskog tabora Bolsonara, što je sprečilo kandidate političkog centra da se razviju u pravu alternativu. Od prvobitnih šest kandidata, samo dvoje je ostalo u igri: socijaldemokrata Siro Gomez i kandidatkinja desnog centra Simone Tebet. Na izborima u nedelju oni bi mogli da osvoje oko 5 odsto glasova.
Tokom ove izborne kampanje bila je slična polarizacija kao 2018. kada je Bolsonaro pobedio kandidata Radničke partije (PT) Fernanda Hadada. Mnogi su u tome videli kažnjavanje Radničke partije zbog skandala sa korupcijom.
Sada je okrenuta nova stranica: Bolsonarova popularnost je pala zbog katastrofalne pandemijske politike i neprestanih napada na demokratske institucije. Birači favorizuju Lulu, iako on nije izneo jasan izborni program. Ali bivši predsednik obećava da će Brazil ponovo učiniti „srećnim“.
Bolsonaro veruje u ubedljivu pobedu
Suprotno prognozama, Bolsonaro i dalje govori o svojoj ubedljivoj pobedi u prvom krugu. „Isto oseća i velika većina brazilskog naroda“, kazao je Bolsonaro sredinom septembra. Tokom predizborne kampanje Bolsonaro je nastupao sa takvim entuzijazmom, kao da je osim pobede na izborima sve drugo nezamislivo. Još 2018. kada je pobedio na izborima, tvrdio je da je bilo nepravilnosti sa elektronskim glasanjem i da mu je oduzeta ubedljiva pobeda u prvom krugu.
Od tada te optužbe ponavlja, bez iznošenja dokaza. Bolsonarova teorija zavere je široko prihvaćena među njegovim pristalicama. Njegova Socijalno-liberalna stranka (PSL) u sredu je objavila dokument u kojem se dovodi u pitanje bezbednost glasačkih kutija.
Bolsonaro je više puta pretio da neće priznati rezultate izbora. Time bi sledio „scenario“ svog idola Donalda Trampa, koji još uvek nije priznao poraz na izborima u novembru 2020.
Strah od nemira u slučaju poraza Bolsonara
Posmatrači strahuju da bi u Brazilu moglo da bude sličnih nemira kao na Kapitolu u Vašingtonu 6. januara 2021. U prvim izjavama Bolsonaro je pokazao razumevanje za tamošnje nasilje, tvrdeći da su američki izbori izmanipulisani na isti način kao i brazilski 2018.
Zabrinjavajuće je i to što veliki broj Bolsonarovih pristalica ima oružje. Zahvaljujući Bolsonarovoj liberalizaciji zakona o oružju, danas oko milion građana poseduje vatreno oružje. Kada je došao na vlast, imalo ih je samo 120.000.
Poslednjih meseci bilo je nekoliko nasilnih incidenata. U julu je jedan Bolsonarov pristalica ubio člana Radničke partije u gradu Fos do Iguasu na jugu zemlje. Najmanje još dva druga slučaja u kojima su Bolsonarove pristalice ubile Luline glasače, klasifikovana su kao politički motivisano nasilje. Pored toga ima i brojnih slučajeva nasilja između pristalica dva politička tabora. U Lulinom taboru postoji bojazan da neki birači Radničke partije u nedelju neće izaći na birališta zbog straha od nasilja.
I organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) izražava zabrinutost u saopštenju objavljenom u četvrtak: „Zbog govora mržnje, uznemiravanja i ozbiljnog političkog nasilja, kako na internetu, tako i van njega, mnogi Brazilci se boje da govore i ostvare svoja politička prava“, kazala je Huanita Gebertus, direktorka HRW za Ameriku. Vlasti bi, kako je saopšteno, trebalo da preduzmu sve neophodne mere kako bi Brazilci mogli bezbedno da glasaju.
Na izborima u nedelju pravo glasa ima 156 miliona od oko 213 miliona Brazilaca. Pored predsednika, biraju se i guverneri, kongresmeni i poslanici parlamenata. Drugi krug izbora je zakazan za 30. oktobar.
Tagovi
