U okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, Romska inicijativa za razvoj preduzetništva – REDI Srbija, realizuje projekat za razvoj i unapređenje preduzetničkih kapaciteta romskih preduzetnika u Srbiji, pod nazivom „Roma digitalni bust“. Kroz projekat je 15 romskih preduzetnika i preduzetnica registrovalo svoje biznise, a zaposleno je i 20 Roma i Romkinja na teritoriji Republike Srbije. Romski preduzetnici, koji su podržani kroz projekat, predstavljeni su na Sajmu romskog preduzetništva koji je održan u Beogradu.
Gordana Čomić, ministarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, istakla je da se odgovori na sva pitanja zašto Romi žive kako žive nalaze u jednoj reči, a to je inkluzija ili uključenost.Inkluzija ili uključenost se nalazi u našim strategijama, nalazi se u ovom projektu, nalazi se u strategijama Evropske unije, Ujedinjenih nacija. Ako želite nekoga da uključite, to znači da ga je nekada neko isključio. I zato je važno da govorimo o uključenosti i, još važnije je, da govorimo o tome zašto su Romi isključeni. Uključenost je način da Romima kažemo izvinite. Za poslednjih 30 godina prvi put imamo donosioce odluka u evropskim društvima, u Ujedinjenim nacijama koji govore o uključenosti Roma. Time se praktično govori o nepravdi koja je Romima učinjena. Naš zajednički napor je da uključenosti zaista bude. Ostvareni su zapaženi rezultati zahvaljujući našim partnerima kao što su GIZ, Evropska komisija, Ujedinjene nacije, zatim zahvaljujući saradnji u Vladi Republike Srbije. Sve što se na planu uključenosti Roma i Romkinja u bilo koje društvo radi, a da se oni ne pitaju, ne može napraviti dobar rezultat. Nema boljeg načina da dokažemo da zaista mislimo ozbiljno od ovakvih projekata, gde pitamo Rome: ,,Da li je neko zainteresovan da uzme svoj život u svoje ruke uz podršku šire zajednice, uz podršku međunarodnih partnera, uz podršku ministarstava u Vladi Republike Srbije?“ Moje iskustvo govori da je neophodno da budemo dobri prema Romima, i da će Romi uzvratiti još bolje – izjavila je ministarka Čomić.
Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka prava, izjavila je da Vlada Republike Srbije u potpunosti posvećena pitanju ljudskih prava, jer je to preduslov za progres i napredak svake zemlje.
– Pitanja antidiskriminacije i rodne ravnopravnosti jedna su od najvažnijih među njima. Ovaj projekat, njegovi rezultati i analiza pomoći će nam da budemo još bolji, još posvećeniji unapređenju položaja Roma i Romkinja u Srbiji. Pitanje partnerstva je od izuzetne važnosti. Partnerstva sa Evropskom unijom, sa UN-om, sa međunarodnim organizacijama, kao i sa raznim udruženjima na nivou Srbije, pomažu nam u dostizanju ciljeva, a to su inkluzija Roma i socijalna inkluzija. Ove saradnje, ovo snažno umrežavanje i koordinacija usmereni su ka istom cilju. Ministarstvo je donelo mnoge zakone koji pokazuju odlične rezultate i velike pomake u odnosu na to kako je nekada bilo. Posebno bih istakla Strategiju zapošljavanja u RS 2021/2026, potom Strategiju za socijalno uključivanje Roma, jer su one pitanje cele Vlade, celog društva i svi moramo biti posvećeni tome. Resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je u februaru 2022. godine Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je izuzetno važan zakon jer donosi brojne benefite i omogućava da svi budu uključeni – objasnila je državna sekretarka Božović.
Daniela Funke, direktorka GIZ-a u Srbiji, istakla je da su socioekonomsko uključivanje i osnaživanje najugroženijih grupa od suštinskog značaja za Srbiju na njenom putu ka inkluzivnom i prosperitetnom društvu.
Aktivno uključivanje svih zainteresovanih strana od posebnog je značaja za razvoj preduzetničkog eko-sistema. Preduzetništvo, u velikoj meri, doprinosi održivom razvoju lokalne zajednice, pomaže u izgradnji njene otpornosti, obezbeđuje njenu koheziju, podržava ugrožene grupe i doprinosi Ciljevima održivog razvoja. Uspešni preduzetnici su oni koji otvaraju radna mesta, podstiču lokalnu ekonomiju, unose inovacije, brže i efikasnije odgovaraju na promenljive zahteve tržišta. Nemačka razvojna saradnja je prepoznala ovaj potencijal u Srbiji i kroz program „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ podržala 225 lica, od kojih 111 žena i 76 povratnika da se samozaposle. U saradnji sa Inicijativom za razvoj romskog preduzetništva REDI, zvanično je registrovano 15 novih preduzeća u vlasništvu Roma i Romkinja, koja zapošljavaju 20 ljudi. Da bismo postigli još ovakvih rezultata, potrebno nam je više inicijativa, više partnerstava i podrške orijentisane na potrebe ljudi sa vizijom i preduzetničkim duhom – rekla je Funke.
Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ninoslav Jovanović izjavio je da je opredeljenje države Srbije vrlo jasno, a to je unapređenje položaja Roma i svih drugih socijalno ugroženih kategorija.
Naš zajednički cilj jeste da ih ekonomski osnažimo i da unapredimo njihov položaj u društvu. Kroz ovaj program podržali smo osnivanje 140 firmi, preko 900 ljudi dobilo je zaposlenje i, kroz neformalno obrazovanje, pružili smo podršku onima koji nisu bili prepoznatljivi na tržištu rada. Uz podršku GIZ-a, 26 mladih je dobilo posao u 20 jedinica lokalne samouprave, to je ono čime se ponosimo. Radimo strateški, izrađujemo zakone, strategije, u planu nam je da izradimo Strategiju ljudskih prava. Danas imamo preko šest miliona izdvojenih sredstava za inkluziju Roma kroz akcioni plan. Bavili smo se podrškom tokom pandemije, pružali ugroženim kategorijama zdravstvenu pomoć, omogućili pijaću vodu za 500 porodica, radimo promociju popisa za Rome. Ovde, na Sajmu prisutno je 15 preduzetnika koji su dobili opremu u vrednosti preko 20.000 evra. Kao krunu dve godine postojanja ove Vlade vidimo to što je akcionim planom predviđeno osnivanje Fonda za unapređenje položaja Roma koji će imati jasna budžetska sredstva – rekao je državni sekretar Jovanović.
Petrica Dulgheru, direktor organizacije REDI, objasnio je da su zbog pandemije, u 2022. godini, imali manje preduzetnika s kojima su mogli da rade nego kad su krenuli.
– Sada smo pogođeni finansijskom krizom, zato su projekti teško održivi nakon što se završe i zato treba da gledamo dugoročno i da se upitamo šta možemo da uradimo da podržimo ove ljude i njihove proizvode. Izlaz je u biznisu i privatnom sektoru. Kovid nam je pokazao prednosti digitala. Proizvodi koji Romi proizvode su zastareli i zato moramo pomoći romskoj zajednici da se upozna sa modernom tehnologijom. Takođe, ljudima koji imaju svoje biznise neophodno je da pomognemo da pronađu izvore finansiranja. Nakon završetka programa ,,Roma digitalni bust“, REDI je organizovao individualno mentorstvo i obuku kako bi podržao implementaciju razvijenih planova za digitalizaciju. Preduzetnicima je pružena dodatna podrška u vidu povezivanja sa državnim i lokalnim institucijama, poput Nacionalne službe za zapošljavanje i Privredne komore, i sa finansijskim institucijama, bankama i donatorskim organizacijama – izjavio je Dulgheru.
