Retko kada prođe dan da predsednik Aleksandar Vučić ne izađe pred novinare i ukaže na tešku situaciju u kojoj se svet nalazi. Najavljuje nuklearni rat, sukob svetova, dok se bori za Srbiju i štiti je od velikih sila, i u tome ima svu podršku medijske mašinerije.
Paralelno sa ovom mračnom slikom, emituje se i druga, ružičasta – da Srbija odlično prolazi na svim poljima – energenti, hrana, nizak javni dug, visok BDP.
Tri se stvari izdvajaju u onome što kvari propagandnu sliku i što uporno probija kroz ružičasti oblak, ma koliko magle vlast proizvodila: inflacija, stanovanje i energetika.
Sve je poskupelo
Visoka inflacija deluje na potrošače kao visoka temperatura na organizam – neće ga ubiti, ali će ga mnogo iscrpeti. I što duže traje, sve ju je teže podnositi.
Rast cena je već duže od godinu dana izuzetno visok – u poslednja tri meseca je dvocifren, a u avgustu je iznosio 13,2 odsto. Najgore je što se ne može se predvideti kada će krenuti da se vraća u normalu, a još manje šta će ta nova normala biti.
No, opšta stopa inflacije ne znači mnogo jer prosečno domaćinstvo najviše troši na hranu, a hrana je od januara 2021, kada je osnovna svetska briga bio kovid, do jula 2022. poskupela za skoro četvrtinu.
Kad stvari još više pojednostavimo i pogledamo cene deset osnovnih namirnica koje prati Ministarstvo trgovine – mleko, hleb, jogurt, meso, ulje, šećer… – vidimo da su one porasle za 45 odsto u odnosu na januar 2021.
I ne samo to – ko svakodnevno ide u prodavnicu, može sve češće da vidi poluprazne ili prazne delove rafova: nekih proizvoda jednostavno nema.
Država daje kontradiktorne signale. Narodna banka podiže referentnu kamatnu stopu, poskupljuje cenu novca i pokušava da smanji njegovu količinu – time bi teoretski trebalo da dođe do manje potrošnje, pa time i ublažavanja inflatornih pritisaka.
Sa druge strane, izvršna vlast najavljuje rekordna povećanja penzija i plata, što se naslanja na rasipničku politiku vođenu od početka pandemije. Valja podsetiti da je samo u ovoj godini podeljeno dva puta po sto evra mladima i po 20.000 dinara svakom penzioneru.
Kolika vam je rata za stan?
Cena novca ne poskupljuje samo u Srbiji, već i u Evropi. Građani koji su kupili stan na kredit uglavnom su se zadužili sa varijabilnim kamatnim stopama, koje prate kretanje Euribora, odnosno stopu po kojoj se zadužuju evropske banke.
Šestomesečni Euribor bio je negativan godinama, išao je i ispod -0,5 odsto, da bi za kratko vreme, u poslednjih nekoliko meseci, porastao na skoro dva odsto.
Taj rast je automatski podigao visinu rate koju građani otplaćuju i do 15 ili 20 odsto. A loše vesti su da će cena novca nastaviti da raste, time i rate koje građani plaćaju.
Na nekom uređenom, zasićenom tržištu, ovakav skok cene zaduživanja doveo bi do smanjenja tražnje stanova, a ujedno bi se na tržištu pojavila i dodatna ponuda – onih koji više ne mogu da plaćaju dug, pa su prinuđeni da prodaju stan. Ovo bi, teoretski, uticalo da cene stanova postepeno počnu da padaju.
No, nije izvesno da će se to dogoditi i u Srbiji gde je tražnja za stanovima izuzetno visoka, a i nisu jasni izvori novca kojima se finansira izgradnja novih stambenih kompleksa: ukoliko je reč o crnom novcu iz kriminalnih aktivnosti, on neće prestati da pristiže, koliko god Euribor rastao ili padao.
Kako ćete se grejati?
Kao i u mnogim drugim stvarima, država se i u pogledu struje postavlja zaštitnički prema građanima. Prosečan građanin, iako jeste osetio nedavno poskupljenje električne energije, i dalje ne oseća koliko je struja zapravo poskupela – država, odnosno EPS, taj cenovni šok preuzimaju na sebe.
Kasnije će se, jednom, sve vratiti na pomenutog građanina – EPS ne može da plati sve za šta se zadužio, dug prelazi na državu, a dugove države plaćaju građani.
To kratkoročno maskiranje realnog stanja samo je još jedna od protivrečnih poruka koje država saopštava stanovništvu. Istovremeno, država poručuje da će u Evropi biti nestašica struje, da cela Evropa štedi, ali u Srbiji je jedina poruka da će struje biti dovoljno, koliko god da košta.
Ministarstvo rudarstva i energetike dalo je brojne primere kako građani mogu da uštede struju, e da bi onda saopštilo da su to samo preporuke – to u društvu u kome više niko nikome ne veruje ima efekta kao i preporuka da se nose maske u zatvorenim prostorima: sećamo se kako je to prošlo.
Građanin, dakle, i dalje plaća struju mnogo jeftinije no što košta da se ona uveze. Država ga ne obavezuje da promeni navike u potrošnji, a istovremeno mu priča da će struje sigurno biti i da nisu predviđene restrikcije. Svime ovim se postiže suprotan efekat planiranom – da građanin uštedi.
Sa druge strane, država jeste najavila popust na cenu struje, ukoliko potrošač uspe da uštedi, međutim, s obzirom na veliki skok cena ogrevnog drveta i probleme na tržištu peleta, moguće je da će ove zime biti i više onih koji će se grejati na struju nego prethodnih godina.
Tagovi
