Od prošlogodišnjeg popisa stanovništva Hrvatske očekivalo se u najmanju ruku, nakon punih godinu dana kašnjenja s objavom podataka, da bude precizan i tačan. Interesovanje za rezultate bilo je veliko, posebno zbog masovnog iseljavanja nakon ulaska u Evropsku uniju 2013. godine.
No ispalo je svakako, samo ne precizno. Rezultati su se pokazali čudnovatim i izazvali su diskusije.
Doduše, barem je brojka o manjem broju ljudi ukupno precizna – Hrvatska je izgubila miliona stanovnika u odnosu na 1991. godinu kad je proglasila nezavisnost. Pa i sadašnjih oko 3,87 miliona žitelja izgleda je bilo previše za Državni statistički zavod, ako je suditi po kvalitetu obrade podataka.
Najintrigantniji primer je onaj koji se tiče broja vernika, i njihove provenijencije. Tako se zbog neobičnih statistika javnosti obratilo više lokalnih predstavnika. Bilo je i smešnih situacija kao u Zmijavcima pokraj Imotskog. Tamošnji je župnik za medije svedočio koliko hostija potroši za svaku pričest, tvrdeći da mu ode više hostija nego što je popisano katolika.
Problem je, kaže nam sociološkinja Margareta Gregurović s Instituta za migracije i narodnosti u Zagrebu, što pitanje o veroispovesti nije bilo precizno.
„Pitanje o veri, koje je u ovom popisu postavljeno kao otvoreno bez ponuđenih odgovora, rezultiralo je nepreciznom kategorizacijom dela građana kao hrišćana“, kaže ona za DW.
„Uvidom u rezultate proizlazi da većina onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani nisu uključeni u kategoriju katolika iako iskazuju pripadnost Katoličkoj crkvi u pitanju o verskoj zajednici, što rezultira određenom devijacijom u ukupnim rezultatima.“
Hrvatska kao zemlja propuštenih prilika
„Država više nego očito nije obezbedila adekvatne mehanizme za popisivanje koje bi bilo verodostojno“, kazao je za DW Berto Šalaj, politikolog sa zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti.
„Dobar primer je neažuriranost biračkih spiskova, recimo u Puli koja u nedelju ima zakazan referendum o privatnoj gradnji uz javno šetalište pokraj mora. Ispada da tamo ima 49 hiljada birača na 52 hiljade stanovnika, što je nemoguće. Zato je veliko pitanje i hoće li se tu ispuniti kriterijum natpolovične izlaznosti“, dodaje Šalaj.
„Ovaj popis je jedan od poraza države koja nije i ne sme biti samo zastava i himna. Ovo pokazuje njenu snagu ili slabost, a tragično je da se nakon 30 godina postojanja više ne znamo ni popisati“, navodi politikolog.
Konačno, metodološki propusti i ispravnost podataka izuzetno su važni i za naučnike koji upotrebljavaju popisne podatke u istraživanjima, kaže sociološkinja Margareta Gregurović. „Jer iz perspektive sociologa neispravnost podataka može doprineti iskrivljenoj slici rezultata budućih istraživanja.“
Jači priliv radnika iz Azije
Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava se pak vrlo obradovao. On je iskoristio rezultate popisa za gotovo slavodobitan komentar o manjem broju Srba u tom gradu. Jer, nekima očito ne smeta to što je stanovnika u celoj zemlji danas apsolutno manje, ako u njihovom kraju ima i relativno manje onih koji im nisu po volji.
Penava razlog za zadovoljstvo nalazi u okolnosti prema kojoj Vukovar više na javnim ustanovama neće morati da ističe ploče i na ćirilici – koje su i ranije razbijane ili nisu ni stavljane.
Doduše, ispadi poput Penavinog bili su u izrazitoj manjini, pa se može reći da je u Hrvatskoj prevladala zabrinutost zbog opšteg demografskog pada.
Gregurović kaže da su iseljavanje i starenje dve glavne vesti. „Prema tumačenjima demografa, oba procesa su se oslikala i na smanjenje broja pripadnika svih nacionalnih manjina“, napominje ona, „a tako i one najzastupljenije – srpske manjine za koju je taj pad najizraženiji.“
„Useljavanje koje je većinom povezano s ‘uvozom’ radne snage pokazuje da se postupno ispraznio ‘ex-YU’ bazen stranih radnika budući da i državljani Bosne i Hercegovine i Srbije nalaze povoljnije mogućnosti rada u drugim zemljama EU“, nastavlja Gregurović.
„Iako su državljani ovih susednih zemalja i dalje najzastupljeniji među stranim radnicima u Hrvatskoj, zabeležen je snažniji priliv stranaca iz azijskih zemalja poput Indije, Nepala ili Bangladeša. Novim merama zapošljavanja promenom Zakona o strancima 2021. godine, želi se podstaći dugotrajniji ostanak stranaca u Hrvatskoj“, protumačila je ona.
Tagovi
