vropska unija se u poslednje vreme suočavala sa nizom kriza. Globalni finansijski udar iz 2008, započet u Americi, izazvao je dužničku krizu u EU, u kojoj su na suprotnim stranama bile bogate i siromašne članice EU. Nemiri na Bliskom istoku isprovocirali su izbegličku krizu koja je zapalila antiimigrantski populizam unutar mnogih država EU i produbila jaz između Brisela i istočnih članica poput Mađarske i Poljske. Onda se desio Bregzit, pa izbor Donalda Trampa za američkog predsednika, što je raspirilo duboku nesigurnost u Evropi o pouzdanosti Vašingtona kao bezbednosnog partnera.
Usledila je pandemija i šteta po privredu, a onda je ruska invazija na Ukrajinu dovela do mnogo većeg talasa izbeglica, energetske krize i straha od nove konfrontacije Istoka i Zapada. Izbor novih vlada, predvođenih strankama krajnje desnice u Švedskoj i u Italiji, trećoj po snazi ekonomiji EU, ponovo je otvorio pitanja o snazi i otpornosti EU.
Pa ipak, EU je snažnija nego ikad.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA NA 96 STRANA – POKLON NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
