Čim smo ušli u Bosnu, počeli smo sa jednom drinking game. Samo, bez brige, bez pravog alkohola – jeli smo čokoladice i pili hladan „Monster“ – dok je drum zavijao ka Romaniji.
Mogli smo, doduše, da brojimo i bilborde na kojima su građanima BiH obećavali bolje sutra, ali već posle Zvornika razvije ti se slepa mrlja za Bajinu glavu.
Prošao je prvi, brže nego što je bilo pristojno, u suprotnom smeru. Teget, sa očuvanom limarijom. Za njim, ni pola kilometra dalje, jedan crveni, izranavljen i ćorav na desni far. Do Vlasenice i Han Pijeska već smo se zabrojali, posebno što ih je bilo i dosta parkiranih uz džadu. Trinaest, devetnaest, dvadeset, dvadeset jedan čuveni četvorotočkaš kasnije, shvatili smo da su sve one šale, svi oni vicevi, svi oni mimovi, sve one šege što traju već deceniju-dve bili istiniti.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA NA 96 STRANA – POKLON NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
