Počelo je tako što i oni koji ne prate fudbal, u redakciji pričaju o fudbalu. Od bele zore kad se sretnemo sa kafama u rukama – ili žutim Monsterima, iako će vam to srušiti ovu hipstersku sličicu – prvo probistrimo o fudbalu, pa onda srednji zaklimaju glavom i kažu da ovo „bogami, nije bilo ovako ni sa Dejom, Piksijem i Mijatom zajedno“, pa onda najmlađi odu u analizu, pa najstariji klimaju glavom (jer oni se sećaju i Petka na Karaburmi, a to je bila „navala“), pa tek kad preteramo, onda na red dođu i druge teme, neki pišljivi nuklearni ratovi i političke bravure na petoparcu apsurda i blama. Fudbal je danima bio prva tema. I zato je bilo važno smisliti kako da najavimo Mundijal, a da to ne bude „trla baba lan“ priča, sto puta ponovljena stvar. A naša je fudbalska reprezentacija uvek očekivani rizik – kocka na sve ili ništa, emocijama i željama. Zato smo odlučili da vam jednu po jednu, predstavimo pet karata koje smo dobili u ovoj ruci pred Mundijal. Kao kad u zadimljenoj prostoriji, niske tavanice, u kojoj nastaju najbolje novinarske i sve druge priče, drugari pozovu turu, podele karte i onaj u čelu ne uspe da zadrži mali, kozerski osmeh, što odaje…
Prva karta – as tref.
Aleksandar Mitrović…
Moraš prvo da se iskradeš. Na vrhovima prstiju, bez i jednog jedinog šuma, kao senka. Onda moraš da budeš kao vetar, da odjuriš pre nego što shvate šta se desilo. A onda da budeš pametan i čekaš pravi trenutak. Ponekad nije potrebno ni da zamahneš svom snagom. Samo da predvidiš kretanje i opališ u pravom momentu. Ako si neuspešan, trčiš koliko te noge nose. Ako pogodiš, onda trčiš još brže, u euforiji.
U Paskaljevićevom filmu „Pas koji je voleo vozove“, troje potpuno različitih ljudi susreću se u potrazi za nekim svojim zamišljenim svetom. Sedamnaest godina posle premijere, rođen je dečak koji je voleo vozove.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA NA 96 STRANA – POKLON NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
Tagovi
